Претплата као начин којим грађани финансирају Јавни сервис предвиђена је Законом о радиодифузији још 2002. године, али до данас многи ову обавезу тумаче као ствар добре воље. Такво схватање закона и све тежа материјална ситуација у земљи довела је до тога да дуг према Радио-телевизији Србије измирује тек 30 одсто грађана, а да у касу Јавног сервиса на овај начин годишње стиже само 50 милиона евра. Како за „Политику” објашњава Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС), за промену неефикасног начина финансирања РТС-а неопходна је промена закона. да би се уопште покренуло то питања довољна је воља само једног посланика или одлучност владе.

– Уколико они буду оклевали, УНС ће да покрене народну иницијативу, односно почећемо са скупљањем потписа како бисмо што пре дошли до адекватног решења. Крајем маја стигао је преднацрт закона о електронским медијима који треба да замени Закон о радиодифузији и већ ту су предвиђене извесне промене у финансирању РТС-а – наглашава Брајовић.

Једна од тих промена односи се на висину претплате која би износила 3,5 одсто од минималне зараде. То би значило да је „цена” месечног гледања РТС-а, ако се узме у обзир да је минималац 20.000 динара, око 700 динара. Поменути документ предвиђа и да наплату обезбеђује Јавни сервис, што значи да наплата не би ишла преко рачуна за струју.

– Овим предлозима ситуација неће много да се поправи. Лек је у увођењу таксе која има карактер јавног прихода и која, ако се не плати, повлачи последице попут оних када се избегава измирење пореза. Уз то такса је ослобођења ПДВ-а – објашњава Брајовић.

Директор сектора за односе с јавношћу у ЕПС-у Милан Миросављевић каже да приликом наплате ТВ претплате, која се налази на рачуну за струју, нису имали већих проблема изузев незадовољства потрошача.

– Закон је одредио како ће се то наплаћивати и ми смо морали то да прихватимо, а ЕПС и РТС имају склопљен уговор према којем нам дају одређену надокнаду за штампу и наплату – каже Миросављевић.

Разлог због кога се тек сада разговара о промени начина финансирања иако већ три године постоје проблеми са наплатом, први човек РТС-а Александар Тијанић објашњава чињеницом да проценат оних који измирују своје обавезе према Јавном сервису никада није био мањи.

– РТС није у кризи, већ је у кризи држава и њена законска обавеза да Јавном сервису обезбеди добар и стабилан извор финансирања. Српска држава не може или неће то да уради за разлику од Хрватске где је проценат наплате 96 одсто – каже за „Политику” Тијанић.

Наш саговорник објашњава и какав је механизам плаћања претплате у суседној држави. Наиме, сви грађани су, уместо матичног броја добили порески у којем су садржани њихови подаци па је могућност избегавања обавеза искључена.

– Ако у Хрватској неко не плаћа порез или телевизијску претплату аутоматски му се скидају са рачуна новчана средства без обзира на то да ли је реч о плати, пензији, социјалној помоћи или дечјем додатку. Тако је то уредила хрватска држава – истиче Тијанић.

———————————————————————-

Седам дана и 30.000 потписа за предлог закона

Адвокат Слободан Кремењак објашњава да право предлагања закона којим би се променио систем наплате ТВ претплате, има сваки народни посланик, влада, а и бирачи под одређеним условима.

– Дакле, могуће је покренути и народну иницијативу где грађани имају седам дана да сакупе најмање 30.000 потписа. Ако им то пође за руком предлог закона долази у Скупштину на дневни ред, о њему се расправља и гласа као и о сваком другом – казао је Кремењак уз оцену да у овом случају није потребна народна иницијатива „јер новинари могу да пронађу бар једног посланика који ће их подржати”.