презрен од тог несносног јучер које сам одбацио
моја душа је збуњена овим данас које је још болније
велики ветар свом дужином испраћа дивље гуске јесени
суочен с њима на највишој кули слатко се опијам
стил ваш то су дела небеских великана
међу вама хиао хие ипак има чисти успон
сви ми носимо усхићење и желимо полетети
жудимо допрети до неба и приграбити месец
вадимо мач и пресецамо реку река тече још брже
подижемо чашу и утапамо тугу туга је још већа туга
у овом свету наша чежња не налази одговора
сутра у свитање распустит ћу косе и сести у чамац

Фото: Човек у чамцу; Википедија