121
Сви преци моји;
У мени пребивајући;
Мноме бивају –
Ја Сам!

122
Онај сам, гле,
Што снова рађа
Велике претке своје!

123
Један будући језик
Мора бити језиком
Посвећених сневача.

124
И гле!
Ткам потку од Светлости;
За један језик будући;
На којему ће
Сневати, и певати,
Велики посвећеници
Пра-васељенске дивоте!

125
Песма је ту
Да те покрене,
И да те, гле,
Преокрене!

126
Нека нас обасја,
И изнутра озари,
Светлост Духовнога
Пра-Сунца!

127
Ја сам један од Оних
Којих нема више
У вашему свету

128
Дух Времена и Душа Света
Творе слику у Вечности
Про обзорја од тишине

129
У Свему остани Једно;
Буди потпун!

130
Ти си Светлост
Али, ти си и Тама!
Значи, ти си потпун –
Цео, и свој!

131
Ма шта да се деси –
То си ти Сам!

132
Свест и Свесност –
Исто је што и:
Вечно и Вечност!

133
Један будући свет
Већ се у сновима нашим
Давно догодио

134
Самоћа, гле,
И студен од века
У свету људи!

135
Кроз бол се, гле,
Присећам
Опсена својих!

136
Бол који ме тишти
Јесте последица
Давнашњих
Страхова мојих!

137
Песма није у речи;
Песма је тамо негде
Иза речи, иза свега.

Песма је Биће Суштаства
Што обитава у тишини, –
Изван простора и времена.

Песма је Вечна Потка
Сна о стварању Љубави.

138
Што будан, гле, сневах –
То већ стварност би!

139
Мишљење и сневање
Бивају један Пут!

140
Мисли из сневања,
А сневај из не-мишљења!

Фото: Фб страница – Flawers und Nature