О спољнополитичкој мисији Мита Ромнија, кандидата Републиканске партије за дужност председника САД најбоље говоре политичке биографије његових најближих саветника, које показују карактер деловања будућег председника САД.

Преко 70% саветника који су у густом ланцу окружили Мита Ромнија радили су у администрацији Џорџа Буша-млађег. Од 24 Ромнијевих специјалних саветника њих 17 је радило у администрацији Чејнија – Буша, у којој је спољну политику формирао управо Чејни. То су они људи који су успели да упадну у Авганистан и Ирак, чиме се и дан-данас поносе.

 

05.10.2012. srb.fondsk.ru Игор ИГНАТЧЕНКО

 

На пример, да узмемо Роберта Џозефа, једног од спољнополитичких саветника у Ромнијевом тиму и чиновника Савета националне безбедности на врло високом положају – он је био тај који је 2003. године у годишње изјаве нацији председника Буша-млађег убацио речи да је Ирак куповао уран од Нигерије. То је била исто таква безочна лаж, као и приче о „бактериолошком оружју“ Садама Хусеина, којом је дрмао и ваздух Уједињених Нација тадашњи државни секретар САД Колин Пауел. Без обзира на то, провокација „неокона“ је успела, тако да до сада нико од оних који су закували рат у Ираку није одговарао због грандиозних фалсификата. Резултат антиирачке кампање је добро познат: преко милион убијених Ирачана и потпуна анархија у некада јакој земљи.

Џон Болтон је друга персона из екипе Ромнијевих „Јастребова“. („Командант Болтон“, амерички амбасадор у ОУН у време када је председник био Џорџ Буш – млађи.) Њега, уколико Мит Ромни победи на предстојећим изборима, припремају за државног секретара. Болтон се залаже за хитан почетак рата са Ираном и већ је предлагао да се на Иран крене атомском бомбом. По свему судећи он је међу онима који имају највише утицаја на позицију републиканског кандидата у вези са Ираном. У свом чланку за The Washington Post Ромни је написао да је његов идеал спољна политика Роналда Регана и да ће се он трудити да ради у складу са њом. Мит Ромни је подвукао да би се он „залагао за ствар демократије у Ирану и подржавао би иранске дисиденте… Ојачао бих моју дипломатију војном варијантом која ће ајатоле да убеди да се одрекну својих нуклеарних амбиција… То значи да се групе ваздушних превозника држе на обе стране источног Средоземља и Персијског залива и да се појача војна помоћ Израелу“.

Елиот Коен, још један Ромнијев саветник, почетком 21. века је био у тиму подпредседника САД Дика Чејнија и залагао се за почетак рата у Ираку, називајући тај рат „великом наградом“. Коен представља једног од кооснивача организације неоконзервативаца „Пројекат новог америчког века“, који треба да обезбеди хегемонију САД у једнополарном свету. Та организација, коју је још 1997.године основао Вилијам Кристол, представља један од „труста мозгова“ који формирају спољну политику САД. Други оснивач „Пројекта новог америчког века“ је Ден Сењор, још један врло близак саветник МитаРомнија, који је раније заузимао место секретара за штампу у Привременој коалиционој влади Ирака у време америчке окупације. Сењор је био тај који је активније од свих бранио рат у Ираку, тврдећи да су становништво те земље убијали баш како је требало, и да је „Ирак поново безбедан стабилан.“

Као и Коен, и Сењор је за рат против Ирана. У јулу ове године у разговору са новинарима Сењор је изјавио да би Ромни подржао напад Израела на Ирак. „Уколико Израел, како би спречио Иран да производи нуклеарно оружје, буде морао да поступа самостално, Ромни ће према тој одлуци да се понаша са поштовањем“ – изјавио је саветник кандидата за председника САД. Осим Сењора за активан савез са Израелом се залаже и други Ромнијев саветник – Норм Коулман, који представља председника Републиканске јеврејске коалиције. „Ми ћемо да чинимо све, – каже он – што је супротно ономе, што је радила администрација Обаме“. Чак је и Ромнијева посета Тел-Авиву крајем јула о.г. требало да подвуче његово разилажење са Обамом због блискоисточне политике САД. Ако садашњи амерички председник од тренутка када је изабран ни једном није посетио Израел, а његови лични односи са Нетањахуом су такви, да се може желети да буду бољи, Ромни је врло отворено показао да је за Израел.

Још један помоћник и особа од Ромнијевог поверења је Кофер Блек, бивши официр ЦИА, који је раније заузимао дужност подпредседника приватне војне компаније Blackwater, познате по дивљаштву које је чинио у окупираном Ираку. Такође се зна да је он вршио тајне операције у Авганистану. Други Ромнијев саветник, Макс Бут, је почетком 2000-их такође био у тиму Дика Чејнија. Октобра 2001. Бут је изјављивао да „Америка мора на себе да преузме функцију Империје“ и да хитно упадне у Авганистан. Данас Бут позива да се у Авганистану остане што дуже, да се упадне у Сирију и да се бомбардује Иран.

Чак и на тако колоритној основи се издваја фигура Ерика Еделмана, бившег заменика државног секретара САД у Чејнијевом тиму, који је недавно изјавио да је бомбардовање Ирана једина алтернатива, и то по сваку цену.

У Ромнијевом тиму су и неоконзервативац и бивши шеф Светске банке Роберт Зелик; Ричард Вилијамсон који је радио још у администрацији Роналда Регана, као и Буша-млађег – прави реликт из времена хладног рата; Роберт Каган – један од кооснивача „Пројекта новог америчког века“ који је био у тиму спољнополитичких саветника Џона Маккејна у време предизборне трке 2008.године; професор из Принстона Аарон Фридберг, који се бави питањима како се супротставити економском снажењу Кине – он сматра да је војни конфликт са Кином неизбежан. Осим тога, према информацијама The Wall Street Journal, Ромни слуша и савете бивших државних секретара САД: Џорџа Шулца из администрације Роналда Регана и Џејмса Бејкера из администрације Буша старијег.

Код новинара Адама Смита из америчког журнала Foreign Policy дивљење Мита Ромнија према Дику Чејнију изазива велику узнемиреност. А.Смит пише о „новоствореној доктрини Ромни – Чејни“. По његовом мишљењу, Ромнијев долазак на власт ће да значи понављање много лошије варијанте спољне политике Буша-млађег, која је Америци једном већ нанела велику штету.

Ромнијев долазак на власт, у ствари, свету наговештава нови велики рат. Чак је и Колин Пауел, који се не истиче великом “мирољубивошћу“ (сетимо се само 2003. године – почетка рата у Ираку), у мају ове године у интервјуу MSNBCизјавио да сви Ромнијеви саветници у републиканској партији испољавају крајње десничарске, радикалне тенденције. Могуће је не сложити се да Ромнијева администрација у случају победе неће ући у нову аванатуру, пошто има искуство из Авганистана и Ирака, и да су све Ромнијеве изјаве само – предизборно збуњивање противника. Међутим, зна се да је Чејнијев тим донео одлуку о интервенцији у Авганистану и Ираку, а да није при том имао никакав конкретан план деловања, и да није ни разматрао могућност за доцније повлачење војске. У претходних 11 година, људи који су сачињавали Чејнијев тим а сада представљају окосницу Ромнијевог окружења, нису баш ништа научили. Они су сигурни у ваљаност својих поступака. Суштину њиховог начина размишљања представља рат .

У тежњи да се покрене нови велики рат на Блиском Истоку Мита Ромнија активно подржавају војно-индустријски кругови САД. Републикански кандидат захтева да се војни буџет, који у овом тренутку износи 711 милијарди долара (ту се не рачуна „новац из мрака“), значајно повећа. Ромни планира да тај новац добије тако што ће отпустити оне службенике Министарства одбране САД чија је дужност да контролишу како се троши новац америчких пореских обвезника. Односно – предлаже се да се преко леђа обичних Американаца створи рај за војничку клику. Само, како би се све то остварило за сада нема довољно јаке провокације која би рат изазвала аутоматски.

Миту Ромнију објективно иде на руку фактор изненађења (оружани конфликти, терористички напади). „Изненађења“ као оно које је створио филм „Невиност муслимана“ који се појавио ко зна одакле спада управо у то. Један од вођа неоконзервативаца, Бил Кристол, је у мају ове године објавио у журналу The Washington Post чланак у коме директно позива на рат са политичким исламом од Пакистана до Туниса. Посебну пажњу је поклонио Египту и Турској, изјавом да ти „исламски режими треба да буду свргнути и искорењени“. Односно: неоконзерватистички „крсташки поход“ против ислама је већ објављен…