Драган Симовић: СВАРОЖНИЦА ПОСВЕЋЕНОГ РАТНИКА
Ратник увек и вазда следи вертикалу, сварожницу, божанску осу, слику света.
Оно што раздваја и разликује ратника од псине рата, то је управо сварожница, вертикала, божанска оса.
Ратника чини ратником вертикала, божанска самосвест.
Ратника чини ратником визија и знање о вишем реду, о божанском поретку.
Ратника чини ратником божанска етика и естетика.
Наспрам ратника, као опречност и сушта супротност њему, стоји псина рата, зликовац, злочинац, шакал.
Разлика између словесног ратника, на једној страни, и бесловесне псине рата, на другој страни, јесте као разлика између Неба и Земље.
Псина рата је човеколика сподоба, нижа раса, зликовац, злочинац, стрводер, мародер, психопата, умоболник, гмизавац и пузавац, мучитељ слабијих, најчешће жена и деце, као и сваке друге нејачи.
Ратник долази по задатку из виших светова, и, ако ваљано обави свој ратнички задатак, он изравно одлази у Ириј, у Треће Небо Сварога.
Ратник је посвећеник Богова, и он је све време, док борави у свету, под заштитом Богова.
Ратник никада није сам ни једног јединог трена; он је свагда и вазда окружен невидљивим савезницима из виших светова.
Насупрот ратнику стоји псина рата, човеколика звер, утвара из доњих сеновитих светова.
То је тип војника-звери који је вековима увек изнова стваран у нижих раса гуштера и гмазова.
То је тип псине рата одгајан на Западу, а и на Балкану, у србском окружењу.
Заиста, у србском окружењу, у окружењу које је обележено србомржњом, однегован је тип псина рата, стрводера и мародера, против којих посвећени ратници србски већ вековима ратују.
Стрводери и мародери немају никаквих визија, немају божанске самосвести, немају слику божанског поретка света и светова.
Они се иживљавају над слабима и немоћнима; они врше грозоморне злочине над женама и децом; они урлају и завијају као дивље звери; они су умоболни и душеболни човеколики шакали који ратују по зверињим нагонима; страшљиви су и кукаквице у сусрету са ратником; и, они, по божанском закону, по закону сетве и жетве илити карме, после смрти, одлазе у доње сеновите светове, одакле су и измилели и, из којих ће, после неког времена, снова измилети, будући да су заточеници Великог Витла Омаје, заточеници Лавиринта Таме.
Срби су у свим временима, у свим вековима, имали посвећене ратнике.
Срби и у овоме времену, гле, морају да изнедре и однегују управо такве посвећене ратнике!


Један коментар