Не бојте се!

Врази су наши сенке и утваре.

Никада и не бејаху људи,

нити икада ишта људско у себи имађаху.

Што их се више иза брда ваља, гле,

ми све јачи бивамо!

Снага наша није од овога света,

већ од светова неких далеких,

 о којима злотвори ни појма немају.

Не бојте се чопора и крда;

не бојте се сенки и утвара!

Чим гране, и огране Сунце,

распршиће се као повесма плаветне магле,

 на ветру, понад горја.

Они су као непогода,

као бујица,

као поводањ.

Изненада се однекуд појаве, и ненадано некамо нестану, без трага.

Не бојте се!

Врази су наши сенке и утваре.

Од количине њихове, зависи каквоћа наша.

Што их је више, ми смо све бољи!

А најбољи смо онда, када се сви они

противу нас удруже.

Када се удруже, те у чопорима и у крдима крену противу нас, тада и снага наша до Неба узрасте!

Оно што врази наши не знају,

нити икада научити могу,

јесте да ми увек и вазда побеђујемо,

а они свагда и вавек пораженим бивају.

Јер они се поводе за количином,

а ми за каквоћом.

Не бојте се!

Врази су наши сенке и утваре.

Њих је Тама избљувала,

а нас Светлост изнедрила.

Све што је од Таме остаје у власти Таме,

а све што је од Светлости То Светли и у Тами.

Не бојте се!

Они се нас боје!