Владан Пантелић: Именовање
Девето мудрованије из Тијаније
*
С песмом се угледава Светлост на истоку
Са песмом се руштукује
Са песмом се проси девојка
Са песмом се први љуб спаја
* *
Са игралицом – пралилом моћи, истрчао сам на травнату терасу да дочекам
Жарка Сјајка. Свако јутро одавде шаљем три снажна снопа сребрне светлости
на девет планинских венаца, лети плаветних, сада снегом и маглом прошараних.
Ох, ох, лепо ми је што живим у Тијанији, где је стигло Златно доба, и срећан сам
што ми је Творац обзнанио ову истину. Прослављаћу седам дана, а сваки дан делима ћу испуњавати! Златно доба је стигло, а да би процветало у пунини, на њему мора много да ради сваки Тијанијац, мењајући и најмањи траг себичности
за свест Једноте. Стога ћу прве часове одржати испред кошница са пчелама и
мравињацима, потом у храстовој шуми и на великој стени од кремен камена.
Пчеле и мрави, дрвеће и минерали, су пример људима- како се ради за заједницу.
* * *
Србија мора да проговори, да именује! Када се нешто истинито именује, никада више не може да буде чврсто углављено у ничијој свести, јер је истина Норма Творца. Србија мора да очисти оговарачко ругло и кривицу без кривице. Пре тога мора да врати и матичном водицом залије своје корене. А пре тога, дакле одмах, треба јавно да спали тоне и тоне псеудонаучних књига и обрише целу лажа историју, да отпише издајне и крвопијне незналице, што су се у високе установе
и титуле увукли, и вековима србску децу паралажама васпитавали. И да прокаже ватиканске исправљаче, кривотвораче повеснице, да одбаци германску школу (које су се и Немци одрекли), и да англосаксонске, амерске и хазарске мреже посече мачем тросеклим. Србија треба одмах да изда нове историјске уџбенике, за све школске узрасте, за људе који су се школовали на лажима, за целу планету. Сви људи света, који данас припадају новонацијама, и непријатељским нацијама, треба да знају за своје корене, корене својих језика, корене својих симбола, своје порекло. Сви треба да се поклоне Србима, да затраже опроштај за србоцид, да
упознају најинтересантнију историју на планети, најјаснији језик на свету, да га уче (мислим, говорим и пишем – све у складу), да упознају народ са отвореном душом,
који је свима све опростио, и који више неће да иде низбрдо куда нас воде вође.
* * * *
Јуче, 25. 12. 2013. године, када је енергија Златног доба почела из Тијаније унутарње да се прелива у Србију, треба се потсетити како је све почело и како се одвија црни план потпуног уништења Срба, првоген народа, народа са енергијом Мајке, који више неће да трпи силесију своје деце, и хоће да их стави на своје место. И хоће да се усправи и стане у усправан Вод, по коду, генетски уписаном.
Све је почело из Слова, из Речи, из Гласа, из Говора, из Реченице, из Приче-Романа. Почело је када је први србски егоистични ум – из-род, почео да разлаже Слово и да ствара ново србско писмо – латиницу. Када се од једног Гласа, једног Слова прави два или више Гласова и слова, истина се раздваја и разводњује. У колективној свести се то зове – од извора два путића. И одмах, на извору, израста двојство – којим путем ка циљу? А у садашњој србској словарици која је у буквару уписана, од Вода се разводњава преко Ђ, Ж, Љ, Њ, Ћ, Џ, Ш. Из латинице су се развила друга писма, која нису у Воду, нити у кооду, и која немају вертикалу.
Народ, школован на латиници, уграђује у себе вештачки лажа код – једно мислим, друго изговарам, друкчије пишем. Истина се увек негде губи у хоризонтали.
* * * * *
Одавно траје велики рат таме и светлости. Бог, у премудрости својој, дозволио је, у овом свету двојства, да тама може да достигне велике моћи, и дозволио слободну вољу сваком бићу. По својој вољи сваки човек може да се одреди према добру или
према злу. Искушења су огромна. Само мудри људи, чистодушни, чистосрци, могу
да разлуче жито и кукољ, и да пронађу мисију своје душе.Тамна бића су пре-пре-ке
на путу. Јаки смо онолико колико су високе препреке које смо прошли.
* * * * * *
Срби су нападани увек по кооду, на велике празнике. Тај коод је створен одмах после1389. године кривотворењем исхода битке. Лукаво, а Латини су старе варалице, из србског бића је избрисана истина да су Срби победили Турке у том
историјском боју. Створен је мит пораза којим је засута и покривена истина. Тај мит је уграђен у начин размишљања који одређује судбину, ход неким путићем који води незнано где. Када се ово зна постаје јасна логика непријатеља, који је
почео да напада на празнике, да бомбардује, да одводи вође, па истину преименује.
* * * * * * *
Словарица, србица, је кључ. Она је божански коод. Због тога непријатељ хоће да је затре. Сви који затиру србицу су непријатељи. То мора бити јасно. Њихов циљ је затирање свих трагова србске цивилизације, највеће и најмоћније на планети у њеној васцелој повести. Да је то истина непобитно доказује генетика, и милион
археолошких ископина свуда по свету. Када имена наших непријатеља читате по србици добићете солане памети (Солана), нанредну бруку (Ван Дер Брук), клин тон
(Клинтон), и још много таквих енергија. Непријатељ се може без грешке препознати и по њиховим ликовима. Пример је ликови из прего-варачког Брисела, (Брисел = срби, брис, бр, сели) где Срби служе као брис за мрачне покусе.
* * * * * * * *
Из Србије и из њене духовне подлоге Тијаније креће Златна енергија. То је енергија
Стварања и рађања, енергија Jедноте, енергија опроста, енергија здравља и вечног
живота, енергија Творца. Овде се ствара менталитет нове свести, а то је стално садејство са Творцем, без болести, без страха, у стваралаком и вечно ширећем расту и блаженству.
* * * * * * * * *
Уз песму се коси и жање
На пут се креће са песмом
Враћа се кући – певајући
Са Свепесмом се људи мире и руке ка Богу шире
26. 12. 2013 – (7522) године
Владан Пантелић

