Прозаични записи

 

01

Ми обитавамо у свету корисних идиота.

Савремена западна цивилизација јесте цивилизација корисних идиота.

Кажем савремена западна цивилизација, зато што је данас свеколико човечанство, из свог унутарњег бића,  усмерено према Западу, онако како је некада, у давно минулој прошлости, то исто човечанство, душом и духом, било усмерено према Истоку.

Вас од рођења припремају за корисне идиоте.

У вртићима и обдаништима дресирају вашу децу да буду корисни идиоти.

Систем школства и образовања јесте, такође, за будуће корисне идиоте.

Свеучилишта и факултети јесу алхемичарске лабораторије за техничку и технолошку интелигенцију корисних идиота.

Све јавне, друштвене и државне установе, све фирме и све корпорације, од најмањих до највећих, јесу установе, фирме и корпорације корисних идиота.

Све државе и све владе јесу државе и владе корисних идиота.

Савремени бракови и савремене породице јесу бракови и породице корисних идиота.

Сви јавни медији, штампани и електронски, јесу медији за корисне идиоте.

Свеколика поетика живота и живљења јесте поетика корисних идиота.

Пожељан и идеалан човек савремене западне цивилизације јесте супер-робот– корисни идиот,

који никада неће имати своју мисао, своје осећање, своје становиште, свој поглед на свет, своју љубав, свог брачног и животног друга, своју децу и своју породицу.

Савремена западна цивилизација јесте један планетарни електронски концентрациони логор корисних идиота; компјутеризовани логор у којем ником ни на ум неће пасти да размишља, машта и снева о вечној и бескрајној слободи.

Е, видите, зато овај и овакав свет мора заувек да нестане; мора да се до темеља сруши и уништи, те да почне да се ствара и гради један нови свет по замисли божанских градитеља и стваралаца.

 

02

Нисам желео о овоме да вам пишем, већ се овај текст, некако изненада и у трену, сам од себе наметнуо.

И добро је што се наметнуо, да бисте схватили и освестили куда нас и камо воде мундијалисти, глобалисти, либерали, сатанисти и сви ини корисни идиоти, послушници и чиновници Великог Инквизитора.

Уистини, желео сам да вам пишем о нечем лепом и дивотном, о нечем што је божанска поезија љубави и живљења, али ћу вам о томе писати други пут, јер у овом тексту, поред ових варварских речи и израза, то што сам желео да пишем, верујте, изгубило би и сваки смисао и сваку лепоту.