Лирски записи

 

Дичним Србима – Соколу са Велебита, Драгославу Бајагићу и Владану Пантелићу.

 

Сваки је од наших предака оставио некакав светлосни запис у нама.

А тај светлосни запис јесте истинско и истинито наслеђе.

Свако друго наслеђе од предака у материјалном свету јесте безвредно и излишно.

Безвредно и излишно по нашу судбину, по наш животни пут.

Нашу судбину стварају наши преци у сарадњи с нама, као што и ми, у овоме часу, а у сарадњи са својим потомцима, стварамо судбину својих потомака –

 блиских, далеких и најдаљих.

Ми смо одговорна бића, ми смо високо одговорна бића.

Тога морамо бити свесни – у свакоме дану, у свакоме часу.

Од наше одговорности зависи судбина свеколиког Живота.

А одговорности нема без Вертикале, заиста, без Вертикале ничега нема.

Суштаствени проблем свеколиког Србства у овоме трену Вечности јесте Вертикала.

Сва страдања Србства у минулим временима тичу се Вертикале, и само Вертикале.

Ово запамтите и чувајте у свом срцу.

Због напуштања Вертикале, због одрицања од предака и рода, ми смо се затекли у томе у чему јесмо, ми се обрели ту где јесмо.

Једини кривци за србску судбину, за србску карму, јесу сами Срби.

Да нисмо напустили Вертикалу, да се нисмо одрекли рода и предака, да нисмо погазили Свети Завет, нико нам ништа не би могао.

Били бисмо јачи од света, јачи од свих душмана својих.

Наши највећи душмани јесу у нама, у нашему срцу, у нашему бићу.

Последњи је час у Вечности, да се ми Срби пренемо, пробудимо и освестимо.

Да обновимо Свети Завет предака, да се вратимо Извору Живота.

Да обновимо и наставимо Живот у својим потомцима, јер наши потомци јесу наша Будућност.

Ако се поново не родимо у својим потомцима, онда се нисмо ни у прецима родили.

Рађањем потомака ми благосиљамо претке своје.

Наш најдивотнији благослов предака јесте рађање потомака.

Сви древни списи говоре о томе, да два пута умире онај човек који није потомке изродио.

Први пут умире у Времену, а други пут умире у Вечности.

За све древне и посвећене народе, бејаше велик и неопростив грех нерађање деце – сем у оним случајевима, када је у вишим световима тако одлучено.