Драган Симовић: Пут ка Првобитној Светлости
Лирски записи
Свако ће од нас морати да избавља и спасава самога себе.
Ни братство, ни племе, ни народ, ни раса одвећ не постоји.
Све је растурено и уништено.
Људи су изгубили божанску светлост.
Не светле, и не зраче више из свог унутарњег бића.
Ни светлости ни топлине у њима одавно нема!
Ми нисмо од света, и зато смо мањина у свету.
Велика мањина, највећа мањина.
Никада у свету није било такве мањине!
Зло је завладало светом, и зато је данас човек чудо над чудима.
На тисуће људи, а тек један човек!
Путујеш данима кроз умну и духовну грозоту пустоши, да би се срео са човеком!
Људи су постали грознији и ужаснији од звери.
Човек бива све самљи у свету.
На Земљи му више нема ни прибежишта ни уточишта.
Постоји само Пут навише – ка Првобитној Светлости, ка Духовном Језгру унутар тајносаних и тајинствених звезданих јата.
Човечанство више није кадро да спасе себе и свет, да спасе Мајку Земљу.
Људски је род изгубио божанско лице.
Ни бића из виших духовних светова одавно не бдију над човечанством.
Свако ће од нас морати да избавља и спасава самога себе!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Ово што сам прочитала је тако узнемиравајуће тужно. Зар је могуће, да сте толико изгубили веру у људе? Ја одувек очекујем да се људи поправе и увек мислим да, за то није касно и да има времена и прилика ! Мора да постоји начин да се сви пробудимо!
Многи и не знају како то да учине! Многи се плаше! Бар Ви морате да нас храбрите! Опростите, али морала сам да Вам се обратим!
Верица Стојиљковић, Ниш!
Верице, опрости!
Нисам имао намеру да икога растужим и обесхрабрим.
То сам, напросто, тако видео и осећао у тренутку стварања ових лирских записа.
Нисам изгубио, нити ћу икада изгубити, веру у Човека, у освешћеног и посвећеног Човека, у Божански Лик у Човеку.
Песник прави разлику између Човека и људи!
То ћеш осетити и препознати у мојим лирским записима.
Држи се Првобитне Светлости, која је у језгру твоје душе, у твом најдубљем унутарњем бићу, па се не бој никога и ничега!
Благослов теби и ближњима твојим!
Песник