Лирски записи

 

Посвећено свим србским мајкама.

 

Ми не можемо даље да идемо, све док не обновимо Завет са Мајком.

Са Мајком Природом, са Мајком Земљом.

Кажем да обновимо, зато што је постојао, и још увек негде у Акаши постоји, древни Завет између Мајке и наших предака.

Ваљда, одвећ, и видите, и осећате, и схватате да се побунила, да се узнемирила наша Мајка.

Поплаве, поводњи, сорине, оброни, земљотреси, олујни ветрови, вулкани, паклене врућине, ледене зиме, суше као и многе ине непогоде.

Не, то нису пошасти, нису катастрофе, нису катаклизме, већ, напросто, опомене.

Када свет сазерцавате из унутарњег бића, из духовног суштаства, онда схватате, да су све то опомене, позиви, дозиви и вапаји наше Мајке.

Свако од нас мора сам са собом, сам из свог унутарњег бића, да обнови древни Завет са Мајком.

Не смемо чекати да то неко други уместо нас учини.

Разговарати са Мајком, обраћати се Мајци, онако како бисмо разговарали, и како бисмо се обраћали, нашој крвној, биолошкој Мајци.

Свако од нас зна Оченаш.

Претпостављам да зна.

Е, видите, тако ћемо се и Мајци обраћати, тако ћемо и Њу молити, тако ћемо и Њој благодарити.

Није Мајка мање битна од Оца.

Подједнако су битни и Мајка и Отац.

То су знали наши древни преци, потомци звездане расе.

Обновимо њихова знања, обновимо њихове завете, обновимо њихове љубави.

Не смемо живети бесловесно, у тамници незнања.

Морамо да призовемо, морамо да обновимо сва знања наших древних предака, јер, без тих древних, галактичких знања, ми, једноставно, нећемо моћи даље да битишемо на Земљи.

Понављам: без тих знања, галактичких и космичких знања и сазнања, нама нема живота на овим земаљским просторима и пространствима.

Верујте, да наша дивотна Мајка, стрпљиво очекује само то од нас.