Лирски записи

 

Сви ми Праисконци имамо и имена праисконска.

Тако се моји пријатељи зову: Соко Са Велебита, Соко Са Радана, Сиви Соко, Сури Орао, Самотни Вук, Степски Вук, Бели Вук, Сури Медвед, Песник Вечерњих Облака, Вилењак Ветрових Гајди, Вилењак Са Орлове, Вилењак С Лиром, Вила Са Радана, Вила Брезових Шума, Бела Вила Из Тијања, Вила Светих Гајева, Витез Праисконог Реда.

Имена се сама догоде.

Имена долазе из Акаше.

Не тражимо ми имена, већ имена траже нас.

Свако од ових имена, само је тражило, и нашло, сваког од ових мојих пријатеља Праисконаца – пријатеља Хиперборејаца, пријатеља Вилењака.

Преко имена смо повезани, и умрежени, како по хоризонтали тако и по вертикали.

Преко имена смо повезани, и умрежени, како са прецима тако и са потомцима.

Наше име везује језгро наше душе са језгром звезданог јата.

Наше име знаде више о нама, него што ми сами о себи знадемо.

Зато су наши Древни и говорили: реци ми како се зовеш, па ћу ти рећи ко си!