Лирски записи

 

Када говорим и пишем о Србству, ја тада имам у Свести – Србску Вертикалу!

Без Србске Вертикале нема ни Србства.

Оно што није Србска Вертикала – није ни Србство!

Зато реч Србство и пишем великим словом.

Све оно што није Вертикала, не може бити Србство.

Сваки расни Србин мора да тежи ка највишем идеалу.

Мора бити вођен највишим и најплеменитијим идејама да би стигао до највишег и најплеменитијег идеала – до Бога!

У корену речи идеја и идеал јесте Бог!

Све што је мање од Бога није ни достојно расног Србина.

Зато Србство и јесте Србска Вертикала.

Вертикала је Божји Пут!

Огромна већина Срба нису Вертикала.

Србска је Вертикала само она мањина расних Срба.

Мањина оних расних Срба који су есенција, који су суштина и суштаство Србства.

Одувек је мањина чинила и творила Вертикалу.

Већина никада није чинила ни творила Вертикалу, нити је то и иначе ствар већине.

Вертикала је ствар мањине.

Оне мањине великих посвећеника србских без којих ничега нема, без којих ничега не може бити у свету и иним световима.

Србска Вертикала – то је културно, стваралачко и духовно племство Србског Бића.

Не елита, већ племство!

Елита је лажна, племство је истинито.

Племство је увек и вазда у Истини!

Расни Србин мора свуда и свагда да показује да је расни Србин, да је племенит, да је узвишен, да је Хиперборејац, да је Аријевац; али, Аријевац у оном изворном – ведском, хиперборејском, прасрбском – значењу те речи, речи чије изворно значење огромна већина не разуме.

Србство не чини гомила, руља и светина.

Србство не чине чопори и крда дивљих хорди.

Србство је планетарна и галактичка аристократија; Србство је Племство Духа Стварања.

Зато расни Србин мора увек и вазда да тежи, да стреми ка Највишем и Најплеменитијем.

То није лако, али управо то што није лако и чини Србство – Србством!