Лирски записи

 

Дуго сам трагао за одговорм, шта може бити узроком узајамног и тренутачног разумевања, саосећања и свеколиког прожимања на свим ступњевима Постања – два човека, двају бића, двеју душа.

Још сам у раној младости – испрва само наслутио, а потом и схватио – дошао до увида, да разумевање, саосећање и свестрано прожимање између два човека, између двају бића, не зависи ни од умног илити духовног образовања, ни од крвне блискости и сродности, као ни од ступња свести, већ од нечега тајинственог, оностраног, недокучивог, непојмљивог и несазнатљивог; од нечега што је с ону страну ума и свести, од нечега што је тамо негде иза свих знања и сазнања.

Питао сам се, дакле, шта је узроком љубави, велике и бесмртне љубави, између двају бића, између двеју душа мушког и женског; шта је то што разлучује несебичну и бесмртну љубав од обичних свагдањих љубави, од заљубљености, допадљивости и привлачности.

Јер сам одмах препознао, и освестио, да велике љубави, превасходно између мушког и женског, између човека и човечице, нису узроковане, нису изазване, нису покренуте, гле, ничим спољашњим, ничим пролазним, ничим овосветовним, па, штавише, и ничим телесним, плотским, путеним; зацело, ничим од онога што се умом и свешћу може разјаснити и осветлити.

Напросто, две душе, два бића се нечим изнутра, нечим тако дубоким и високим, узајамно снажно привлаче, а да нико из њиховог окружења не може да одгонетне и појми шта је то тако тајновито што њих тако снажно привлачи једно другом до поптпуног спајања и сједињења у једну личност, у једну душу, у једно биће, у једно суштаство; сједињује до потпуног потирања сваке индивидуалности, самобитности и самосвојности.

Тек сам много година доцније дошао до познања, да узроком и разлогом разумевања и прожимања двеју душа јесте њихово заједничко галактичко, звездано, космичко порекло и искуство.

Те две душе, та два бића долазе из истог звезданог јата (где су, можда, милионима годинама заједно обитавале), из истог сазвежђа а, некада, и са исте звезде; те две душе, песнички речено, припадају истом звезданом јату, истим звезданим и космичким оностраним таласима.

Надаље, те две душе се разумеју, споразумевају и привлаче – не преко ума, срца и свести, већ преко нечега што је, истовремено, испред и иза ума, срца и свести, а то су светлосне потке, светлосни запис у најсуптилнијим, најтананијим просторно-временским отисцима и поткама, у отисцима и поткама изван простора и времена, у отисцима и поткама првобитних космичких честица и таласа.

Напросто, они се саосећају, они се препознају, разумеју и привлаче преко свих својих генетских и светлосних записа, преко ћелија, честица, атома, молекула, неурона, вибрација, титраја и трептаја из Првобитног Заметка Живота, из Језгра Првобитне Светлости, из ПраВодеана Свести.

Ако ово писаније нисте посве разумели, или, пак, ако га уопште нисте разумели, то је стога, што је и Песнику тешко да она тајинствена и онострана сазнања преведе са мета-језика, са заумног, оностраног, херметичког  језика на овострани, умни, разумљиви и разјасни језик, на језик од овога света.