Лирски записи

 

Човек без достојанства, без вертикале, није вредан поштовања.

Зашто би ико поштовао онога који не поштује самога себе?!

Поштује се само оно што је вредно поштовања.

Поштује се и чува само оригинал!

Копију нико не поштује нити чува.

Копија никоме не треба.

Копија је само за једнократну употребу.

Сви траже само оригинал.

Већина савремених Срба нема никаквог самопоштовања, нема ни зрно части, нема свести о властитим вредностима, нема достојанства.

Србија је поробљена, окупирана земља.

Окупатор је на свим пољима поробио Србију.

Културно и духовно поробљавање јесте последњи ступањ поробљавања.

Србско робље је већ прихватило све вредности освајача.

Србско робље је прихватило и језик и културу окупатора.

Поробљавање Србије је давно започето – преко језика окупатора.

Сваки србски роб говори енглески језик – језик окупатора.

Језик окупатора говоре и они који знају и они који не знају тај језик.

Једни говоре онако како се језици и иначе говоре, а други, опет, говоре ногама и рукама.

Важно је да се сви утркују у сервилости и снисходљивости пред окупатором.

Да Срби имају и зрно части, не би се понашали тако јадно и бедно, да на својој земљи, да у Србији, говоре језик окупатора!

Енглески језик јесте језик окупатора.

И то не обичног окупатора, већ окупатора који жели да посве затре све србско.

За разлику од већине србског робља, постоји она мањина самосвесних и самобитних Срба, који, на сваком кораку, србском окупатору стављају до знања да су расни Срби те да држе до својих, србских вредности.

Међу њима има врсних зналаца многих језика, полиглота, професора енглеског језика и књижевних преводилаца, али, они, са окупатором у Србији, неће да говоре на енглеском, већ на србском!

Енглески говоре само кад изиђу из Србије, само кад путују светом.

Они су србска културна герила.

Они се на свој начин, часно и достојанствено, боре против окупатора.

Они су будућност једног новог Србства.

Сваки расни, самосвесни и самобитни Србин, мора да приступи србској културној герили.

Да се на културном пољу, преко својега језика, преко своје културе, бори против потуљеног, подмуклог и грозног непријатеља, који је поробио Србију, који смера да поништи и затре како Србство тако и Србију, који жели да разори и избрише не само само србску будућност, већ и србску прошлост.

Ми морамо бити свесни, да је енглески језик – језик нашег окупатора!

Ако прихватимо тај језик, овде, у Србији, ми смо се унапред одрекли права на слободу.

Али, има наде за једно ново Србство, јер из дана у дан бива све јача србска културна герила.

Све је више пробуђених и освешћених Срба.