Лирски записи

 

Реч нас исцељује и спасава.

Реч из Ума, Реч из Срца.

Реч из Бића и Суштаства.

Дивота у нама, Дивота из нас, спасава нас, и Свет.

Спасава овостране светове, и онострана звездана јата.

Речи које казујемо и пишемо бивају храна нашој Души.

Каквом храном хранимо Душу, таква ће нам и Душа бити.

Не псујте нипошто, и никада!

Нека цео Свет псује, нека се цео Свет дичи и горди псовком, ви не псујте!

Псовка ствара космички бол.

Псовка ствара тешку карму – усудбу, судбу, судбину!

Псовка нас вуче надоле – у Таму, у Смрт.

Људи нису ни свесни како је псовка грозна и ужасна.

Онај који псује, већи грех чини од онога који у одбрани убија!

Лепим, дивотним, племенитим, узвишеним и милозвучним речима, ми исцељујемо и препорађамо своју Душу.

Какве речи казујемо и пишемо, такав и наш живот бива.

Али не само наш живот, већ и животи наших поотомака, као и наших предака.

Да, и наших предака!