Лирски записи

 

Ако ми, Срби, желимо да живимо са Смислом, онда се морамо вратити својим праисконим, древним, ведским и хиперборејским коренима.

Наша пропаст је почела са покрштавањем и примањем хришћанства.

Са примањем хришћанства, ми смо престали бити Србима.

Ниједна туђинска религија не дозвољава Србину да буде Србин.

Србин може бити Србин само у вери и знању својих божанских предака.

Ни хришћанско православље, ни јудео-кршћански католицизам, као ни правоверни ислам, не дозвољавају Србину да буде Србин.

Срби имају своје заклете вековне непријатеље у све три ове туђинске, несрбске религије.

Раздељени и завађени у овим трима туђинским и пустињским религијама, ми се већ вековима затиремо између себе.

Србин против Србина ратује зарад туђинске и душманске религије, а Србство, из нараштаја у нараштај, бива све мање и тање.

Ми не бранимо и не штитимо Србство и Род, већ гинемо за хришћанство, кршћанство и ислам.

Религије нису Пут до Бога, Пут до Истине и Светлости, Пут до Правде и Љубави.

Религије нас, беспућем и стрампутицама, воде у Таму и Смрт.

Што смо више религиозни, све смо мање у Истини, Љубави и Светлости.

Онога трена када престанемо бити хришћанима, кршћанима и муслиманима, тада ћемо поново постати ведским, хиперборејским и аријевским Србима.

Наравно, ако то желимо – ако желимо да живимо са Смислом!

(Четири годишња доба: Србски коловрат)