Иван Јушковић Храст: Помиримо се са собом


  1. Ако тражимо да неко други, споља, буде другачији и да буде по нашој мери то никако неће уродити плодом.
    Помиримо се са собом, живимо тајну Љубави Божанског Мушкарца и Жене у нама, будимо извор љубави и стваралаштва, то једино можемо. Промену доноси биће Човечанства, Разумних светова, Свемира својим одабиром.
    Наша јачина као засебног појединца на планети Земљи је мала. Али прихватајући изазове задатака живота, односећи победе и опстајући, будимо свесност о целовитости, јединству и савршеној равнотежи свега у Свести. Тако постајемо Виши и Шири, постајемо сведок силе преображаја у бићу истинске љубави Човечанства, Разумних светова, Свемира…
    Наше опредељење да овде и сада стремимо ка савршенству Бога Живога је изазов обожења, љубљења, саосећања, борбе, стварења у Личност…То је стваралачка моћ постојања и чувања Живота. Зато смо ту!
    Живи били Ствараоци Витезови из свих светова!

 

Један коментар

  1. Verica Stojiljkovic's avatar
    Verica Stojiljkovic

    Иване, сваки витез има осећај да жели да узме учешће не само у свом него и колективном живљењу; зато и јесте витез; и сваки витез има сећање (ја бар тако мислим) да је то чинио у неком прошлом,, исто као што зна да ће то чинити и у неком будућем времену; а све то заједно значи да то исто ради сада;

  2. ivan HRAST's avatar
    ivan HRAST

    Слажем се са тобом Верице. Све постоји у Свести, а то је јединство, савршен склад свих делова, светова, на свим нивоима постојања. Човек као разумно биће има могућност то да пијми и својом замисли да ствара кроз простор и време… Можда ћу у неком наредном писању да изнесем структуру стваралачке свести од идеје до кристализације…
    Када је пробуђена целовита свест онда примећујемо промене у систему које не воде правилном развоју и тада се буди свесност о „грешци“ и јавља се лични задатак деловања… О томе је учио Буда. А остварити и очувати себе у снази Љубави је снага Христа. А да је све то лични пут сваког од нас, подсећа нас Песник, буђењем знања и сила ведског света…
    Да, Витез храбро и неприкривено прихвата остварену прошлост у садашњем тренутку, јер је то он, и визионарски износи нову препорађајућу снагу да би Све имало целовитост и трајност… Да би имао сврху свог постојања…
    Или јеси или ниси ХРАСТ…
    (ХРАСТ- уједињење у истинском божијим животу спловимо/живимо потврдно)

Оставите одговор на ivan HRAST Одустани од одговора