Лирски записи

 

Ми, Срби, морамо, у овом часу, да разјаснимо и освестимо нешто што је за нас веома битно.

Србија јесте наша Земља, наша Родина, али Србија није наша Држава!

Имамо Земљу, али немамо Државу.

Земља је наша, а Држава душманска.

Државу смо изгубили још 1918. године, и од тада нашом Земљом, нашом Родином, нашом Србијом влада атлантистичка, сатанистичка, бољшевичка, мундијалистичка, ватиканска и јудео-кршћанска фукара.

На нама је, Србима, да се изборимо за своју Државу; да створимо и уредимо Државу по Бићу, Духу и Свести Србског Човека.

Државу Србију не смемо да доживљамо као Своју, јер она то одавно није; само Земљу Србију можемо да осећамо, појимамо, схватамо и доживљавамо као Своју, као Србску.

Наша борба за Државу Србију мора бити самосвесна, самосвојна и самобитна.

Та борба за Државу Србију мора да се води са највишег становишта Свести, мора да се води са изворно Србског освешћеног становишта.

Државу Србију је створила фукара, а та фукара и данас, после стотину лета, још увек влада Државом Србијом.

Државом Србијом данас влада бриселска, ватиканска и вашингтонска фукара у спрези са домаћом фукаром.

Та домаћа фукара можда има србска имена и презима, али то нису Срби.

Фукара нема Нацију, нема Народ, нема Род, нема Племе.

Фукара је фукара, без имена, презимена, лика и обличја.

То је нешто безлично и безоблично, нешто аморфно, нешто као тумор на Телу Народа, нешто као рак у Бићу Народа.

Борба против фукаре биће дуга, напорна, тешка и мучна, зато што је фукара нешто што не поштује никаква правила игре; нешто што не зна за етику, естетику и морал; нешто што је последњи талог, олош и шљам, једног друштва, једног народа.

Али, у овоме часу, битно је да будемо свесни тога!

Та Свесност и Самосвесност сасвим је довољна, у садашњем тренутку, за један Нов Почетак, за једну Нову Србску Државу.