Миодраг Новаковић: ТУЖНА КОЛОНА…


Долином градишком креће се колона

тек проходале деце, колона српских малишана…

 ******

…Крећу се ћутке, са јецајем, и тихо, држећи грчевито

своје влажне дечје ручице, и учитељичине скуте.

******

Око њих сивило козарачког сумрака и бат цокола

људских изрода, у црно одевених усташа…

******

…Звери католичке за крвави пир над колоном

ових малих анђела ћутке се спремају, док оштре каме своје љуте!

*******

Долином где и сумрак усред дана пада, и цвркут птица замире,

док босоноги малишани газе увенуло цвеће, тужна колона се креће…

 ******

…Креће се колона невине сирочади ка крају пута, тамо где се умире,

крају пута где чека их кама, судбина страшна, и  јама,

у црнило тужно, без обележја, без гроба, и без свеће…

Један коментар

  1. Жељко Стрика's avatar
    Жељко Стрика

    умјесто надгробног камена

    тежак је мир ових поља,
    гдје ни истине,
    ни гроба нема,
    и гдје су колоне људске,
    као ријеке,
    у неповрат текле:
    у једној мати и сеја мала,
    негдје даље
    отац и најстарији брат,
    а у оној најтужнијој
    троје малишана…
    ријеке и данас теку-
    оне су нама истину рекле.

    тешка је љетина ових поља,
    на којима су
    човјеколике сподобе
    газиле и затирале наше сјеме-
    ту сада расте
    само камени цвијет.
    ал’ живот васкрсну
    негдје другдје:
    виђајте мученици,
    да занавјек живи ваше племе-
    животворно, живозборно,
    против злога се бори,
    док се не вазнесе у небесни свијет!

    жељко стрика

    Одговори

Оставите одговор на Жељко Стрика Одустани од одговора