Лирски записи

 

Нестрпљење није добар сапутник на духовном путу.

У духовним световима нема журбе.

Духовни светови нису попут овог света у којему сви некамо журе, а благе везе немају ни зашто журе ни куда и камо журе!

У духовним световима време није линеарно, већ кружно или, још боље – спирално.

Тамо је увек садашњи тренутак, увек вечно сада.

Видео сам још у раној младости, како су нестрпљиви они који крену неким од духовних путева.

Они би хтели да за три дана све сазнају, све схвате и све освесте.

Многи од тих који су пре четрдесет година кренули неким од духовних путева (а које сам ја тада познавао), завршили су у разним азилима, само стога што су били нестрпљиви.

Журили су, а журба може да буде погубна за оног ко крене неким од духовних путева.

Има још нешто, веома битно.

Постоје многи духовни покрети, многе религије, многе секте и многе духовне заједнице у којима се упражњава и негује уврнута, изокренута и наопака (тобожња) духовност која може посве да растури и слуди полазника, тако да се никада више неће сабрати и исцелити у овом животном току.

Свако има властити унутањи пут, властити пут духовности и посвећења, те стога свако од нас мора да ослушкује свој унутарњи глас, да ослушкује Живога Бога у свом срцу, како би дошао до својега пута.

Јер, на погрешном (туђему) путу – све ће бити погрешно!

Мој пут духовности и посвећења – то је моја поезија!

За мене је то најбољи унутарњи и духовни пут.

Никада никог ни за шта нисам саветовао.

И кад сам све знао, и кад ми је све бивало јасно, одбијао сам да икоме дам ма какав савет.

То је моје божанско и етичко начело.

Давати изравно савет некоме, то значи: преузети нечију карму.

Једино кроз поезију и лирске записе могу понекад да провучем – па и тада обазриво, песнички и метафорички прикривено – нека своја мистична и онострана искуства, али то је већ нешто друго.

У таквим случајевима, не преузимам на себе ничију карму, ничију усудбу.