Лирски записи

 

Већина расних хиперборејских Срба није ни до дана данашњег освестила све погубности – погубности по бит и суштаство Србства вертикале –  саме замисли, саме идеје југославенства.

Узрок расрбљавања Срба, узрок разрођавања, расејавања, падања и суновраћања србског народа јесте сама идеја југославенства, која је рођена међу јудео-кршћанским Јужним Славенима а под покровитељством србомрзачког Ватикана, идеја која се као смртоносни вирус увукла у србско тело, у србски организам и, од које србско биће болује, ево, већ дуже од стотину лета.

Сама идеја југославенства јесте одувек била, и заувек остала, посве туђа и страна праисконом Бићу Србства.

Древни Срби никада себе нису ни доживљавали ни појимали као јужнославенски народ, као јужнославенско племе, јер су несвесно, из свог унутарњег бића, и наслућивали и осећали да је сама замисао југославенства уперена против свега што је праизворно и праисконо Србско, што је ведско и хиперборејско Србство.

Срби су, као ведски и хиперборејски Род, столећима и тисућлећима одолевали свим спољним, туђинским и душманским утицајима, захваљујући свом древном аријевском Предању и Миту (а то је Предање и Мит хиперборејске Звездане Расе), захваљујући свом ведском Језику и Писму, захваљујући свом Јуначком Усменом Песништву, захвањујући Слави и Части својих Божанских Предака.

Древни Срби су вековима и тисућама лета живели издвојено, у својим затвореним племенским, хиперборејским и аријевским заједницама, одолевајући успешно свим насртајима и ударима варваских хорди, како са Истока тако и са Запада.

Одолевали су све до појаве смртоносног вируса који се зове југославенство, вируса који је произведен у ватиканско-језуитским, јудео-кршћанским и атлантистичко-германским лабораторијама, да би у Великом рату – када је васцели србски народ крварио и када је бивао скоро на издисају од љутих смртоносних рана – лукаво, потуљено и подмукло убачен у србски народ, у организам Србства, који се, у том часу, последњим атомима снаге борио за сушти и надсушти живот.

Претеча свих србских ужаса, страдања и погрома – у двадесетом, али и у овом веку – јесте сам вирус југославенства.

Југославенство је гурнуло Србство у Велики рат; југославенство је шчепало, зграбило и поробило Србство одмах по изласку из Великог рата; југославенство је изазвало расрбљавање Срба и распад Државе пред Други светски рат; југословенство је изазвало грозне, ужасне и мучне србске расколе у Другом светском рату; југослованство је узроком свих србских јама и стратишта, од Дрине до Сињега Мора; југославенство је довело на власт ватиканске и атлантистичке сатанисте, који себе назваше и прозваше  комунистима; југославенство је, на концу двадесетог века, завадило Србство са самим собом али и са васцелим светом, да би се, почетком овога века, повампирено југославенство свим својим јудео-кршћанским и сатанистичко-атлантистичким древним злом обрушило на изранављено, раскрвављено, проређено, разређено и разводњено Србство, задавајући му, без престанка, смртносне ударце, жестоко и све жешће, са свих страна, како изнутра тако и извана.

Они ретки, расни и самосвесни хиперборејски Срби, коју буду преживели ова, по Србство, најсмутнија и најгрознија времена, нека (макар!) знаду – ако им то буде за некакву утеху! – да је узрок уништења и нестанка Србства на Земљи био вирус југославенства.