Драган Симовић: СВЕТЛОСНИ ЗАПИС БОГОВА СКРИВЕН У АЗБУЦИ
Лирски записи
Ако желите да вас људи поштују, цене и уважавају, онда почните да поштујете, цените и уважавате сами себе.
Будите достојанствени и одговорни, будите самосвесни и самобитни!
За почетак, избаците из свог писања абецеду гајевицу, и пишите азбуком својих божанских предака.
Пишите србском азбуком – србицом, винчаницом и велесовицом – оним писмом којим су кроз столећа и тисућлећа писали ваши посвећени преци – Ведски Срби и Бели Срби, Срби Хиперборејци и Срби Аријевци.
Реч Арија (Аријевац) на прасрбском језику значи Господин!
Будите Господа, будите Аријевци!
Има још нешто у вези са србском азбуком.
Вршили смо духовни и онострани опит, преко Акаше и Галактичког Дејственог Поља, моји посвећени пријатељи, и ја.
Један те исти текст – од речи до речи, од слова до слова, од знака до знака – писали смо, упоредо, србском азбуком и абецедом гајевицом.
Када смо потом мерили духовну и енергетску вредност двају текстова на различитим писмима, дошли смо до познања, да текст писан србском азбуком има много јаче духовно и енергетско (поготову енергетско!) зрачење од текста који је писан абецедом гајевицом.
(Духовно и енергетско зрачење азбучног текста имало је скоро исцељујуће дејство!)
Ако је, рецимо, енергетско (и духовно) зрачење абецедног текста уздизало читаоца до седмог ступња – на духовној и енергетској лествици – дотле је, тај садржајно истоветни текст, писан србском азбуком, узносио читаоца до деветог, па, и до десетог ступња! – на духовно-дејственој лествици коју су осмислили и створили древни ведски посвећеници, звани Свети Риши.
У својој бити Истина је веома проста и једноставна, али људи управо најтеже долазе до оног што је најпростије и најједноставније.
Отуда она чувена Чеховљева мудрост, да до једноставности ваља дорасти!
Србску азбуку, велесовицу, нису створили обични људи, већ бог Велес, који се још зове и бог Срб, у сарадњи са Урима, великим хиперборејским и ведским Песницима Ришијима, који су, од Виших Божанских Бића, изабрани за чуваре Перунових Веда.
Сва ина, сва друга човечанска писма на Земљи, происходе из Првобитне Азбуке, коју смо ми, изравно, преко свих својих предака, од Ведских Богова примили.
И, ако ми не користимо Азбуку коју су нам Ведски Богови подарили, већ користимо нека туђинска и душманска писма, онда изазивамо бес у наших Древних Богова.
Тај бес се не очитује и не пројављује у непосредној казни од Богова, већ се очитује и пројављује на тај начин, што наши Богови више нису у могућности да нам припомажу онако и онолико колико би уистини могли у свету у којему обитавамо, будући да је у самој Азбуци записана (кодирана) наша тајинствена и онострана повезница с Њима.
То је, песнички речено, исто као када бисте се, однекуд из белога света, обратили за помоћ свом крвном (биолошком) оцу на неком туђинском језику, који ваш отац не разуме, а потом очекивали да вам отац припомогне.
Отац вам неће притећи у помоћ, из једног простог разлога: није разумео језик којим сте му се обратили за помоћ.
Једноствано, није могао чак ни да схвати, зашто сте га ви уопште и позивали!
Када ми од Србина стигне писмо – или било какво друго књижевно сочиненије – писано абецедом гајевицом, ја, у први мах, имам осећај да је он погрешио адресу.
Хтео је то писмо да упути некоме туђину, иноплеменику и иноверцу, у неку од суседних земаља, али га је, онда – омашком – проследио мени!
И заиста, ако желите да вас људи поштују, цене и уважавају, онда почните да поштујете, цените и уважавате сами себе.
Почните од Азбуке, а све ће потом ићи много лакше и много брже.
Тада ће, и највећи ваши душмани, почети са страхопоштовањем да вам се обраћају.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
ПЕСНИКОВА НАПОМЕНА
Не шаљите ми своје радове у пдф формату, уколико желите да их објавим на Србском журналу.
Шаљите изравно из ворда, онако како и пиште на својој личној страници.
Немам времена за пребацивање текста из формата у формат!
И још нешто.
Пишите искључиво Азбуком!
И јесте дивно наше писмо!
Подсетио бих читаоце да имамо одгонетача значења слика гласова и слова Славишу Миљковића из Ниша. У својим делима Одгонетање СРБског језика, Нови митолошки речник… веома јасно на великом броју примера показао древност нашег језика и писма.
И нешто што је веома битно да језик није тек тако случајно измишљен, већ да је језик од Бога ради испољавања истине, а кретање ради стваралачког плодног спајања…
Предлажем читаоцима да крену у авантуру истраживања језика да би разумели шта говори и пише цитав свет.
Иван ХРАСТ
Мила, самосвесна и самобитна Србкињо, поздрављам те од срца!
Хаȷде нека ми само неко, молим вас, одгонетне значаȷ писања речи „српски”, „Српкиња” без извршених гласовних промена. Не можете бити велики Срби ако ни своȷ ȷезик не поштуȷете!
…а ја цело време веровао да треба: србкиња, србски, а ти мени ”српкиња”
…а јатеби питање: као се осећаш као ”спин”?
Хабсбург – Хабсбуршки a Срб – СрПски…е па неће да може 🙂
“Реч Срби и у присвојном придеву пишемо
са словом – Б – србски, србска, србско, јер ми смо Срби, а не Српи,осим у случају цитирања другог текста у ком његов аутор придев србски пише као – српски; И врло уважени професор Радосав Раја Павловић, својевремено најбољи студент чувеног и највећег србског лингвисте Александра Белића, говорио нам је да тамо где језичка промена, једначење сугласника по звучности, (као у нашем случају)
мења смисао, значење и суштину речи – онда се она не врши. И још зато што правило каже да када је властита
именица корен изведене речи, онда се она задржава у оригиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски – изведене речи од имена (властите именице) СРБ. „Није страшно што Срби пишу српским језиком, а не србским, ако знају шта
пишу тим језиком и какве и чије симболе (и у какве сврхе)
користе. Али страшно је ако тога нису свесни, па им се сутра деси да се ћирилица потпуно укине, а везе са нашим коренима потпуно затру.
У том случају неће бити изненађење да за пола века, или век, на Балкану живи мало племе Српа, унијата, који пишу Гајевом латиницом и своје корене траже у Загребу, Бечу и Ватикану“ (Немања С. Мрђеновић, извор: srbski.weebly.com ). И сам реформатор србског језика Вук Караџић је овај придев писао са словом – Б: Србска граматика, Србски речник…У недостатку језичких норматива у србском језику, поједини лингвисти тврде да је реч – србски – етимолошки облик, а да је – српски – фонетски облик и да је исправније рећи – српски. Ако је самом реформатору србског (фонетског) језика придев – србски – био фонетски облик, зашто бисмо то сад мењали? Срп-је пољопривредна алатка, а Срб је припадник народа Срба, дакле србског народа. Корен СРБ мора се
чувати као зеница. Без те коренске морфеме наши потомци неће више знати ко су, ни чији су, ни да ли су „алатке“ у рукама моћних светских сила и силника или су достојни потомци најстаријег и најумнијег народа на свету – србског народа.“
Oд мене толико 🙂