Драган Симовић: Немам више слободног времена
Лирски записи из Акаше
Немам више слободног времена.
Све моје време је већ унапред нечему посвећено.
Посвећено је стварању, посвећено раду на себи, посвећено молитвеном тиховању, посвећено медитацији.
И када ништа не радим – и тада радим: или на себи, или се дружим са Богом.
Слободно време су измислили људи који ће васцели свој живот проживети спавајући.
Пробуђен човек нема слободног времена.
Пробуђен човек схвата, да му је све земаљско време дано за стваралачки рад на себи.
Пробуђен човек зна, да је одређену количину времена добио од Бога, те да мора бити одговоран према даном му времену, јер је тако, на посредан начин, одговоран и према Богу.
У младости си имао доста слободног времена.
Био сам бесловестан, па сам зато и имао доста слободног времена.
Да у младости нисам био бесловестан, знао бих да слободног времена нема.
Сада знам.
Одавно знам, да нема слободног времена.
Што сам старији, све боље схватам оно што у младости нисам схватао.
Што сам старији, све мање слободног времена имам, односно, осећам и схватам: да слободног времена уопште немам.
Слободног времена нема нигде у Васељени, нигде у овостраним и оностраним световима.


Молим своје пријатеље, врле и драге, да ми поруке не пишу преко телефона, већ путем мејла.
Телефон користим само за кратке разговоре и договоре.