Лирика вечног тренутка

Сваки наш непријатељ јесте инкарнација Црнобога-Таме: Сатане, Врага (Ђавола), Нечастивог, Лукавог, Рогатог, Репатог (Рептила).

Он запоседа и дејствује кроз појединце, људе и народе, да би их, заслепљене и омађијане, водио путем мржње и зла до коначног уништења.

Он је усавршио све стратегије, тактике, методе и технике ратовања, поготову тајног, скривеног, умног и специјалног рата.

Он је веома лукав, јер и јесте Лукави, прави мајстор сплеткарења, опањкавања, оговарања и заваде међу људима, племенима, родовима, народима и расама.

У овоме времену, он је најделатнији у области пропаганде.

До савршенства је довео пропагандни рат, зато што су сви светски медији под његовом шапом.

Сви новинари водећих светских гласила раде за њега.

Оно чега у овоме времену морамо највише да се чувамо, то су: љутња, бес, гнев, мржња и освета, будући да су то најгрознија осећања и стања душе која воде у изравну и коначну смрт.

Заиста, ми морамо у сваком трену бити будни, освешћени и спремни за одбрану, како бисмо у сваком часу, попут древног ратника на стражи, могли успешно да се заштитимо и одбранимо од непријатеља, али, гле! само једно не смемо – не смемо да се подајемо мржњи, бесу, гневу и освети, јер ћемо тако сами себе убити и поништити за сва времена, за све векове и еоне, а то управо и жели Црнобог-Тама.

Хајде да ово песнички разјаснимо.

Нама је од Свевишњега дано и право и снага и моћ да се бранимо од врага, да се бранимо и заштитимо од сваког зла (у разним појавама и обличјима, у разним инкарнацијама), од непријатеља и душмана који на нас насрћу да нас погубе, да нас сатру, да нас униште, и то је све лепо, красно и јасно описано у Кедровој књизи Белих Ура, као и у звезданим књигама наших Белих Богова.

Нама је, такође, дозвољено – опет од Свевишњег – да свог непријатеља и душманина, ако затреба (а често у одбрани и затреба!), сликовито речено, својим божанским мачем и посечемо, да га убијемо и сатремо, и тада нам то Свевишњи не узима за грех, не узима за злочин, већ – напротив! – то се у Божју Књигу уписује као ратничка и духовна врлина.

Значи, да у свакоме трену, попут наших древних предака, посвећених ратника светлости, будемо кадри за сваки вид одбране, само да не носимо у срцу и души мржњу, бес, гнев и освету.