Драган Симовић: ГООС-СВАА


Човек ведске свести, Бели Србин, мисли, осећа, ствара, говори и живи вертикално, он је човек вртикале, он је човек повезан са Извором Живота.

Ведски језик, који се зове ведсрбски, а којим су у Древности говорили Бели Срби, Бели Вилењаци, јесте језик вртикале, језик трију пространстава, трију космичких димензија.

У савременом србском језику остало је, отприлике, десет посто ведских, вертикалних, тродимензионалних речи.

Наш пад се догодио кроз језик.

Чудно звучи, али наш пад се, уситини, догодио онда, када смо почели да заборављамо и потискујемо ведсрбски језик, па смо уместо ведсрбских речи почели да преузимамо речи из неведских језика.

Тако смо сами уништили свој божански језик, испали из крошње Дрвета Живота и пали у Таму.

Нас је неко убедио, да ведсрбски језик није савршен, те да морамо да се служимо грчким, латинским, француским, немачким и енеглеским језиком, да бисмо били „савремени“ и „европејци“, да бисмо били „словесни“ и „образовани“.

Нажалост, већина савремених Срба тако и даље мисли, јер су поверовали у душманске лажи!

А моје је сазнање, да се не може догодити буђење и освешћивање Срба, све док не обновимо ведсрбски језик.

Ведсрбски језик јесте језик вертикале, језик богова, језик трију димензија, језик који, штавише, може да надрасте и трећу димензију, те да се узнесе до четврте па, чак, и пете димензије!

Савремени србски језик јесте језик хоризонтале, са дубоко потиснутим назнакама вертикале, док су сви ини (европски) језици чиста хоризонтала.

Зато вас и збуњује када ја употребим реч ГОСПОД, јер сте се удаљили од ведсрбског језика.

Господ је од праречи ГОС.

Али ГОС би требало изговарати и писати ГООС, са дугим акцентом на О.

Свака је реч басма (мантра) у ведсрбском језику.

Наша реч за мантру јесте басма.

Али, басма се изговара: БААСМАА.

Тајна ведсрбског језика јесте у акценту.

Избаците акценат из језика вертикале и добићете језик хоризонтале.

Ведски Србин, Праисконац, Богу се Створитељу обраћао са: ГООС-СВАА, ГООССВАА, Господ Сваа, Гос(под) Сва(рог).

Сварог је од: СВАА, Онај који је над СВИМ, Онај који је над СВА(М).

Када у свом срцу изговате реч ГООС-СВАА, ви осећате чудесне космичке и божанске вибрације, ви таде летите ка Створитељу, ка Светлости.

Овде морам да напоменем, да вилењачки песник Милорад Максимовић осећа својим бићем и душу и дух ведсрбског језика, те да правилно изговара, наглашава и акцентује речи својих песама.

Пажљиво послушајте Милорадове звучне записе, па ћете схватити о чему вам говорим.

Милорад можда још није свестан (а можда јесте!) да је он ведски човек, човек ведског духа и ведске свести, те да би требало да негује и усавршава тај ведски дух у себи.

Када слушам Милорадове песме, Милорадову поезију, ја осећам дивотне космичке и божанске вибрације, и у својим визијама видим да те изговорене речи допиру до Створитеља, до Светлости, до Језгра Васељене.

Благослов свима вама, благослов свима нама!

Један коментар

  1. Бела Веверица's avatar
    Бела Веверица

    Док сам читала Песниче, ове твоје редове, нисам могла другачије, но да већ помишљам на речи које би се изговарале овако, како ти рече, из срца.
    А говорити из срца, значи изговарати и истовремено градити слику онога о чему говоримо. Тако сам ја разумела.
    И наравно, одмах се и проба по која реч изговорити на тај начин и у трену се схвати сва истинитост о којој ти причаш.
    Просто се запита човек како то није примењивао када је све некако одувек знао.
    Намах ми се вратило и сећање на једно, од низа села у Топличком крају, где људи говоре некако блиско овоме што нам ти исприча.
    А, тамо, као дете, волела сам да их слушам кад разговарају у дворишту, на путу, код крава, коза и оваца, по баштама њиховим, на води, у јутро или у вече када се спремају за спавање. Сви они су некако причали нити гласно нити тихо – лагано, задржавајући се на неким гласовима дуже, тако да је све личило на певање. И сећам се, да је тај начин изговарања речи мени био сладак, лепио се на моје срце детиње иако су користили и речи којима нисам знала значење – нисам знала, учила сам се тада – то су биле како бисмо данас рекли старе, архаичне речи.
    Тамо и имена људи деловала су као сасвим другачија, иако су се писала исто, сачињена од истих слова али су они једни друге звали, позивали мило – мило јер су и наша имена у ствари са разним значењима и када би ти некога звао истовремено правећи слику значења тог имена- то име би и било другачије. Наравно, и људи са таквим именима били би другачији; и милији и топлији и дражи и нежнији и храбрији и веселији и враголастији.
    Хвала ти што си нас благовестио!

Оставите одговор на Бела Веверица Одустани од одговора