Драган Симовић: Лепота или Истина
Лепота или Истина!
Ведској (Србској, Словенској) Души је претежнија (важнија, битнија) Лепота од Истине.
Шта је Истина без Лепоте?!
Шта је Истина и иначе?!
Истина се садржи у Лепоти.
Ако нема Лепоте, онда нема ни Истине.
Лепота ће спасити свет, каже Словенска Душа кроз Достојевског.
Свет неће спасити Истина, већ Лепота.
Истина је недокучива, неухватљива и непрепознатљива, док је Лепота вазда и увек видљива, јасна и препознатљива.
Лепота је Душа и Дух.
Лепота је Стварање и Стваралаштво.
Лепота је Љубав.
У Лепоти се све садржи: Истина, Душа, Дух, Стварање и Љубав.
Завршница Лепоте на Земљи јесте Жена.
Жена је Круна Стварања Лепоте.
Жена је оваплоћење Идеала Лепоте, не само на Земљи, него и у васколикој Видљивој Материјалној Васељени.
Пут до Женског Срца не води кроз Истину, већ кроз Лепоту.
Жена се упознаје преко Лепоте.
У опсени је сваки онај Мушкарац који Жену жели да упозна и схвати у Светлу Истине.
Жена се упознаје, препознаје, појима и схвата само у Светлу Лепоте.
Светлост Лепоте обасјава и греје Духовну Васељену.
Духовна Васељена пребива и обитава у Души и Срцу.
Лепота није од овога света.
Ми Лепоту, у Души и Срцу, доносимо на овај свет.
Они који немају Душу и Срце, никада и неће открити и упознати Лепоту.
По томе ћете најлакше и најбрже препознати људе без Душе и Срца.
Колико је некоме важна и битна Лепота, толике су му величине Душа и Срце.
Има Душа и Срца која су величине песнице, и опет, Душа и Срца који су већи од Планете Земље, већи од Сунчевог Система и већи од свеколике Материјалне Васељене.
Међу нама истовремено обитавају и једни и други.
Када смо у свом унутарњем бићу, лако их, и одмах, препознајемо.
Западна јудео-кршћанска цивилизација мора да нестане, зато што је све време ратовала против Лепоте.
Лукаво је ратовала против Лепоте кроз Жену и преко Жене.
Убијајући Жену убијала је Лепоту.
Ниједном јудео-кршћанину није битна Лепота.
Штавише, јудео-кршћанин и не примећује Лепоту, нити уопште мари за Њом.
Исто му тако ни Жена није битна.
Јудео-кршћанин презире Жену, сматрајући је нижим и безвредним бићем.
Свуда у свету пустињских религија Жена је понижена до скота.
Зато и мора да нестане цивилизација пустињских религија, јер је убијање Лепоте – убијање Живота!
Где год је Жена понижена, ту је и Сам Бог Створитељ понижен.
Пожење Жене јесте понижење Лепоте, понижење Душе, понижење Бога.
Ведска цивилизација Жену види као Божанство.
Жена и јесте Божанство!
Нажалост, ни већина савремених Жена није свесна тога.
У томе се и огледа Космичка Драма савременог света.
Када Жена буде поново села на Божји Престо, тада ће Човечанство кренути Путем Светлости.
До тада ће тапкати у месту и тумарати по Лавиринтима Незнања.
Бели Ури су говорили: мера свих ствари на Земљи и у Васељени јесте Жена.
Према Жени су управља како Човечанство тако и Васељена.
Ко другачије путује – наилази на Таму.
Ја унапред знам, да има доста оних којима се неће свидети ово што писах, но, ја сам ово писао – Срцем и Душом – не људи ради, већ Лепоте ради.
Не само да верујем, већ и знам, да ће једино Лепота спасити свет, као и све ине светове у ПраВасељени.



Истинита је ова лирика. Ко мрзи жену, мрзи и део себе а тим и себе и Творца.
Мрачни векови и силе су узели жени њену исконску лепоту али јој нису узели душу и та душа се сада буди и враћа своје право стање.