У даљини гледам поље златних руна,
ход облака бежи пред кораком мојим,
Светлописа Љубави пољана је пуна,
враћам се у Ириј где одувек постојим!

 

И засветли Правда и осветли дворе
што у белом мермеру мудровања крију
мислима заповедам двери да отворе
враћам се Азгарду, у Светом Ирију!

 

И дочека ме стража Перунових људи
поклонише се мени , Радост их понесе
кад чух глас Перуна како неком суди
љут је на неправду, сав Азгард се тресе!

 

Приђох му и дланом додирнух му чело
муње у очима погледаше мене
и стопише се са мном , винуше ми тело
и на престо поставише од највише стене!

 

Љубав мога срца, душе моје гледа,
у Азгарду златном , дому мога Рода,
и ратнике снажи да Род се не преда
по Правди да очува постојање кода!

 

Гле, сви се обукоше у ратничку Славу,
коловрат се спусти са престола Творца
Перун свезу направи муњевиту плаву
да се спусте на Мидгард сад у Славу Оца!

 

Да духовни код постане још јачи,
да се Род подигне из стања што дрема,
и очисти се Правом да буде најјачи,
јер у Праву с тамом компромиса нема!