Пустио сам леп Цвет низ реку

Цвет лагано по површини плута

Између брзака опасних и дивљих

Таласа се и на све стране баца

 

Река тече до краја света

Крај реке ни наслутити се не може

Река тече колико она жели

До краја света

 

Капљице воде Цвет влаже

Латице лепог Цвета оне квасе

Брзаци опасни са свих страна бију и туку

Ускоро лепи Цвет са површине нестаде

 

Али лепи Цвет се лако не предаје!

Он израња опет на површину

Још једном дах на свету овоме да удахне

Светлост Сунца да га огреје

 

Али наиђе Талас један, који њему суђен је био

Лепи Цвет он поклопи

Сручи се свом силом и снагом на Цвет нежни

На дно дубоке реке, Талас га са собом повуче

 

Као и Цвет лепи, тако и људи живе

И људи кроз брзаке опасне битке бију

И људи кроз реку опасну су пуштени

Талас, који њима је суђен, чекају

…