Горан Полетан: ХАИКУ поезија
Вјетар, враголан,
милује све руже редом
– оне се црвене.
∞
Љетњи пљусак све
тјера у бијег – не и
старог пијанца.
∞
Непомичне, као
разбацано камење
– овце у пољу.
∞
На црвеном пијеску
пустиње, само гуштер
пркоси сунцу.
∞
Странац пролази
журно, са врећицом
– клатно у руци.
∞

