Горан Полетан: ХАИКУ поезија


 

Вјетар, враголан,
милује све руже редом
– оне се црвене.

Љетњи пљусак све
тјера у бијег – не и
старог пијанца.

Непомичне, као
разбацано камење
– овце у пољу.

На црвеном пијеску
пустиње, само гуштер
пркоси сунцу.

Странац пролази
журно, са врећицом
– клатно у руци.

 

Постави коментар