Горан Полетан: ХАИКУ поезија


 

Вјетар, враголан,
милује све руже редом
– оне се црвене.

∞

Љетњи пљусак све
тјера у бијег – не и
старог пијанца.

∞

Непомичне, као
разбацано камење
– овце у пољу.

∞

На црвеном пијеску
пустиње, само гуштер
пркоси сунцу.

∞

Странац пролази
журно, са врећицом
– клатно у руци.

∞

 

Оставите одговор