Драгану Симовићу, Песнику-Пророку,који битише у свим световима које је изнедрила Вечна Потка. Једино га нема у србским читанкама, које образују потоња покољења.… Ваљда – што Песник у њих не може да стане…

 

И би битка у Е г о д р а г у
И добише је Витези Праисконог Реда

 

И рече Аранђел Румених Облака
Један од јунака чијег мача фијук није спио
Док није пала исходишна игла – надвагана
Битке за победу деце бога СРБ-а
Што пре стотину векова донеше Земљи
Светлост, Слово, Слог, Реч и Говор:
Сада нас Мансанмане Остварени
Чека Велики изазов Освете ега-не-ега
Можда још тежи од саме битке –
Шта урадити са побеђенима?

 

Видим и знам, знам, знам и видим
Да мислимо, осећамо и деламо
Једнотно и исто, једнотно, исто и једнотно:
С а м и л о с т је, самилолост је, коначна победа