ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Данас ми се, са висова Златара, јави Иван (Јушковић) Храст.

Ово што сада пишем, гле! биће и његова и моја онострана поетика.

Шта ће бити његово, а шта моје – не знам!

Просудите сами!

ТАЈНА ДУХОВНОСТ ДРЕВНЕ ШУМЕ

У сваком од нас, од почетка свих почетака, постоји духовна и онострана веза са праисконом древном шумом у којој до звезда бејаше израсло Дрво Живота.

Око Дрвета Живота, а преко корена, стабла, крошње, грана и лишћа бејасмо сви повезани и умрежени у једно биће и једно суштаство.

Знали смо сва знања, све тајне и све мудрости, знали смо их и живели.

Умели смо сами себе да лечимо, исцељујемо, васкрсавамо и изнова рађамо.

Стварали смо лепоту и љубав и сејали звездано семе живота по сазвежђима и звезданим јатима.

Око нас су се рађали све нови и нови светови, и отварала све нова и нова, како овострана тако и онострана пространства.

Живели смо животом белих богова и белих богиња.

Свако од нас, и дан-дањи, носи у свом срцу и свом суштаству пра-слику древне шуме, а у језгру наше душе обитава и светлосни, дејствени и звучни запис васељенске духовности рођене у древној праисконој шуми.

Древна шума и духовност древне шуме повезује нас са свим видљивим и невидљивим световима и васељенама, са свим  овостраним и оностраним сазвежђима и звезданим јатима.

Када уђемо у било коју шуму у овоме свету, када се својим бићем повежемо са унутарњим и невидљивим бићем шуме, тада откривамо у себи, у свом суштаству, ту древну шуму, у којој и данас обитава Дрво Живота, и у којој и дан-даљи живи један део нашега бића и суштаства.

Свака шума коју видимо и осећамо јесте пра-слика, јесте одсјај и одраз оностране и невидљиве древне шуме скривене у дубинама звезданих јата, израсле на почетку свих почетака око Звезданог Пупка Васељене.

(У Великом Гају, касног поподнева, 30. гумника 7526.)