ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Зашто нам је у детињству све било тајинствено, мистично, чаровито и бајковито?

Зато што смо живели садашњи тренутак!

Отприлике, са седмом годином затвара се тај први еволутивни и космички круг, мада и унутар тог седмогодишњег круга постоје и два-три кружића која се међусобно преплићу и прожимају.

На самом почетку првог круга животне доби, ми смо повезани са Васељеном, Великом Мајком и Извором Живота.

Спољни и спољашни свет за нас је у том добу чиста опсена, илузија, апстракција, и, скоро, да на наше биће нема никаквог битног и суштаственог утицаја.

У раном детињству, у првом кругу до треће године, постоји само садашњи тренутак.

Не постоји чак ни данас, већ, уистини, само садашњи тренутак, а то је за дете вечност!

Јуче и сутра за дете од три године јесу чисте апстракције, фикције, илузије и опсене.

Не постоји јуче, не постоји сутра, не постоји ни данас, већ само овај тренутак.

Све се одвија и дешава у садашњем тренутку.

Тај садашњи тренутак постоји и у Васељени, као и у самом Божјем Стварању.

И Васељена и Торац делују и дејствују само у садашњем тренутку, а то и јесте Вечност!

02

После првог круга илити првог еволутивног, животног и космичког циклуса, отвара се други круг када спољни и спољашњи свет, продирући у наше биће и суштаство, почиње да врши утицај на нас, припремајући нас за будуће роботе и робове, за покорне слуге и војнике паразита, предатора и рептила.

Како одрастамо, како развијамо наш људски ум и разум, тако се проширује и наше поље зебњи, страхова и брига.

У наш ум и разум, паразити и рептили убацују, неприметно и неосетно, свој програм, и ми, мало-помало престајемо бити Божји и своји, а све више потпадамо под утицај паразита и црних гмазова.

Повратак ка Творцу, Васељени и себи истинитом, битном и суштаственом, води изравно кроз садашњи тренутак.

Само у садашњем тренутку – живећи самосвесно садашњи тренутак – можемо да избацимо из себе све рептилске и паразитске програме, да будемо своји на своме, те да се повежемо са Стварањем, Творцем и Васељеном.

(У Великом Гају, 1. рујна илити гроздобера, 7526.)