Ово је време кад цела Васиона болује.

Време кад болују сва бића, све звезде, сва сунца и све планете.

Болест је захватила целу Васиону.

Наравно, најтеже је на Мидгарду, међу људима.

Из људи је тешка болест исцедила све божанско и све људско.

Људи више нису људи, већ звери и змије у људском обличју.

Ово је време кад човеку највећа опасност прети од људи.

Време кад човек мора да се скрива од људи, јер људи више нису људи, но змије и звери у људском обличју.

Бело Србство, у овоме времену, води свој последњи свети рат за опстанак.

Ако победи – живеће, ако изгуби – нестаће!

Све мрачне силе овога света, и свих иних светова, жестоко ударају по Беломе Србству.

Сви бесови, све змије и све звери у људском обличју, кренуше да сатру и затру Бело Србство.

У људскоме роду Бели Срби немају више ниједног пријатеља, јер су сви ини народи, сви ини родови и све ине расе у савезу са мрачним силама које смерају да сасма пониште живот, свест, дух и разум на Мидгарду.

Људи су постали најгрознији и најкрволочнији предатори на Мидгарду.

У људи одвећ нема љубави, нема самилости, нема душе, нема свести, већ само мржња и зло.

Шта год да се, у времену долазећем, догоди људском роду, знајте, да је све то и заслужио, јер је постао највећа поган на Мидгарду и у Васиони.

За Бело Србство има спаса, будући да и не припада људском роду, но једној много вишој звезданој и божанској раси!