Себичност и саможивот јесте показатељ смрти како појединца тако и народа.

Себичан и саможив човек – једнако као и себичан и саможив народ – може само привидно да буде жив, а у бити – он је већ мртав, само што још није свестан да је мртав.

Скуп себичних и саможивих појединаца твори себично и саможиво друштво – мртво друштво, друштво ходајућих мртваца без прошлости, садашњости и будућности.

Узрок србске пропасти јесте себичност и саможивост у свих нараштаја за последњих стотину лета.

Знајте: нема другог узрока србске пропасти, већ само наша себичност и саможивост!

Осврните се на све стране око себе и, видећете да свуда царује себичност и саможивост, да су су свуда живи мртваци око вас.

Постали смо народ и раса живих мртваца!

Баш-ме-брига за друге јесте пут коначне смрти – смрти свих смрти!

Башмебригизам јесте последњи ступањ нихилизма, а то је стање бића, душе, духа и свести једнако живом лешу.

Србство је данас пуно живих мртваца.

Данас је у Србству много више живих мртваца него живућих Срба.

Народу живих мртваца нико не може да помогне: ни Творац, ни Васељена ни Бела Божанства.

Народ живих мртваца вегетира, преживљава, животињари.

Народ живих мртваца не живи живот, јер и није у животу!

Ко није у животу, не може ни да живи живот са сврхом и смислом.

Судбина саврменог Србства запечаћена је себичношћу и саможивошћу.

Нема тог ни земаљског ни божанског лекара и исцелитеља који може излечити и исцелити себичан и саможив народ!