Перунове Веде имају дванаест ступњева, дванаест слојева, дванаест овоја Знања Богова, и подсећају на пергамент на којему су више пута, у више слојева, исписивани различити текстови. Такви пергаменти на којима су у више наврата, овоја илити слојева поновљени записи, зову се палимпсести, а реч палимпсест управо то и значи: поновљено стругање илити поновљено писање.

На нижим ступњевима Знања Перунових Веда налазе се Родослови и Предања наших Предака Богова, а на вишим, а поготову највишим ступњевима, смештана су Знања о Самим Знањима, о Творчевој Стваралачкој Свести као Извору и Увору Знања.

Највиши ступањ Перунових Веда говори о нашој без-смртности, о нашој вековечности, о нама као успаваним Боговима и Богињама – који морају да се пробуде, јер им је то дужност.

Ти успавани Богови и Богиње (а то смо управо ми – битни и сушти!) буде се изравно преко-и-кроз Знања Перунових Веда.

Живот Богова и Богиња јесте Живот Љубави и Стварања, стога се и наше буђење и освешћивање одвија преко Љубави и Стварања.

Упамтите: нема никаквог напретка у овом животу, у овом животном току и на овом развојном ступњу, без Љубави и Стварања.

Кад већ говоримо о Стварању, онда морамо и да разјаснимо: шта је Стварање, те из чега происходи Стварање.

Стварање происходи из освешћене и свесне Љубави, али Љубави која је прикључена на Творчев Извор Љубави и Стварања.

Стварање је Стабло, Вертикала Дрвета Живота, а Стваралаштво (поезија, сликарство, музика, архитектура, итд.) то су гране илити сфере Стварања.

Како се повезујемо са Стварањем, са Дрветом Живота?

Повезујемо се преко Стваралаштва: кад стварамо поезију, слику, музику, скулптуру, грађевину и, надасве, кад рађамо, подижемо и васпитавамо децу. 

Све што стварамо, све што чинимо, деламо и радимо мора бити освешћено и прожето Творчевим дејствима, најтананијим енергијама Љубави.

Било да стварамо поезију или музику, било да водимо љубав са љубљеном особом – све су то различни, али у суштаству једни те исти – чинови Стваралаштва, када смо, уистини, повезани са Извором Стварања.

Стога је веома битан, а свакако и сушт, и сам чин вођења телесне, чулне или плотске Љубави, јер тренутак оплодње, тренутак зачећа – сједињења мушког и женског начела – јесте Тренутак Самог Творчевог Стварања.

Од тога зависи, да ли ћемо рађати Децу Светлости, или, пак, некакву другу децу!

О овоме се нигде у свету не учи, јер су таква Знања, Знања Богова, одавно забрањена.

Зашто су забрањена?

Па управо стога, да би се рађали медиокритети, идиоти, дебили, злочинци, те будуће бесловесно робље паразита и гмазова.

Сада разумете, и схватате, зашто вам ја све време говорим: пишите песме, пишите приче, сликајте, певајте, играјте, плешите, и, ако сте млади, рађајте децу!

То је Унутарњи Пут који вас води ка Успењу Богова, ка Узрастању до Богова и Богиња, до Извора Живота, Извора Творчевог Стварања.

Сви други и сви ини путеви у овоме свету, гле! у бити су стрампутице и беспутице.