На вратима раја, са Бож’јим гласником

Крочим полагано, а тло не дотичем

Осмех плави, небо, бисерјем засипа

Само, тихи поздрав, окићен  мигом

Охрабрен дочеком, покрај ње промичем

У ваздуху мирис, процветалих липа

.

Нежних руку њених, ја осетих додир

Баршунасте речи, звуци, сетних виолина

Крај ње седох, свестан био нисам

Да близином њеном, пробудићу немир

Обузе ме нека, лагана топлина

Да ли је то стварност или само сан

.

Како медно прича, собу пуни цвећем

Зидовима белим, претесно је било

Како тло пропада, осећам под собом

Ја се, као нешто, ту пред њом, размећем

Таквих би се глупости, дете посрамило

Здраво да си, мој анђеле лепи, умирем за тобом.

.

7 Новембра 2009 год. у 19,19х.