Душица Милосављевић: Храст


Поклањам ти се Роде стари,

у вечности да ме памтиш,

дишем бићем бића твога,

грлим стабло Рода мога

светилишта Перун Бога!

.

Где год ногом својом крочим

слушам приче старих дана

говори ми камен, врана,

вук и крила орла мога,

пријатеља Перун Бога!

.

Част и Славу узносимо

у небеса да се шире,

сад са Јава дозивамо

да се спусте све Валкире,

и све муње да се сјате

да се Понос и Част врате!

.

Роде стари, живи храме,

до корена ти светлост сија,

да исцели ти живе ране

песма вила нек засија!

 

Постави коментар