Душица Милосављевић: Храст
Поклањам ти се Роде стари,
у вечности да ме памтиш,
дишем бићем бића твога,
грлим стабло Рода мога
светилишта Перун Бога!
.
Где год ногом својом крочим
слушам приче старих дана
говори ми камен, врана,
вук и крила орла мога,
пријатеља Перун Бога!
.
Част и Славу узносимо
у небеса да се шире,
сад са Јава дозивамо
да се спусте све Валкире,
и све муње да се сјате
да се Понос и Част врате!
.
Роде стари, живи храме,
до корена ти светлост сија,
да исцели ти живе ране
песма вила нек засија!


