Двадесете почеше ми тек,
Будућности пркосити желим.
Не плашим се да проведем век
У борби за истину о којој велим.

Сила духа древнога ме крепи,
Словенска душа не познаје страх.
Чак ни од смрти она не стрепи,
Када све постане пепео и прах.

Свест је горда пред историјом сваком,
Слова су њена у лажима скована.
И морам истрајати у боју таквом,
Правда је ланцима тешким окована.

Ја памтим страдања народа мога,
И славим жртву сваку његову.
Јунацима са Кочевског Рога
Посвећујем песму ову.

Други сад се славом ките,
Славом вечном тих хероја.
По јамама кости вриште,
Суза њихова и суза је моја.

Када падне црвен вео
Неправда ће са њим пасти.
Поносан сам што сам бео,
Дисидент сам ове власти.