(Радмили Бојић,

Бранислави Чоловић

и Соколу са Велебита.)

 

Сусрет Владана Пантелића и мене јесте сусрет двојице самураја, двају степских вукова, вукова самотњака, двају вилењака са звезданом лиром.

Поклонимо се један другом уз поздрав: покажи ми шта си, у међувремену, од нашег последњег сусрета до данас, сазнао и научио.

Кога си све упознао, с ким си све диванио, шта си све открио, познао и освестио у овостраним и оностраним пространствима.

Пријатељство се чува, штити и негује.

Нема узгредних и случајних пријатељстава, нема површности, приземности и празнословља при сусретима и дружењима с пријатељима.

После сваког нашег сусрета и разговора, обoјица бивамо и богатији и племенитији за нека од битних и суштих сазнања, познања, знања и откровења.

Данас смо, шетајући поред Истера а потом и седећи у мојој соби, открили колико је погубна употреба туђица, празних и шупљих туђинских речи, колико је штетан утицај туђица на наш стваралачки дух, на нашу свест и самосвест.

Туђице, између осталог, знаду бити и подмукли крадљивци животне енергије.

Да, баш то смо данас освестили!

Не само што су сирове, грубе, рогобатне и бесмислене, већ нам и енергију краду, а да тога у први мах и не бивамо свесни.

Енергију наших изворних речи, речи силница и соколница, туђинске речи на подмукао и неприметан начин потиру и поништавају.

Када сам, у једном трену, разговарајући с Владаном, употребио реч апсолвирати, одмах сам почео да замуцкујем (боље би било да сам се за језик угризао!), а што значи, да је та наизглед безазлена туђица намах поништила свеколико исцељујуће дејство претходно изговорених србских речи, речи силница и соколница.

Моје неписано правило гласи: никада више не користим оне туђинске речи код којих само једном замуцнем, јер замуцкивање јесте упозорење и опомена из унутарњег суштаства, да се та реч (а то је реч вампир, реч крадљивац енергије) заувек избаци и одбаци као непостојећа.

У Дану Сварога, а то је време свих времена, ништа се више не сме ни сагледавати ни освешћивати по старом, са становишта позитивистичких и материјалистичких наука.

Све се сагледава, тумачи и освешћује са чисто духовног становишта, са оностраног теслијанског становишта, како то каже један мој пријатељ теслијанац.

Речи нису оно што смо учили, појимали и знали у Ноћи Сварога – када смо речи схватали као нешто несушто, беживотно и споредно, будући да су речи (а то тек сада видимо и осећамо у Дану Сварога) – суштаствена и сушта бића из вишњих духовних и оностраних светова.

Само једна погрешно употребљена, изговорена или написана реч, може буквално да нас убије!