Духовни бизнис 21. века – текст у новинама „Политика“


Духовни бизнис 21. века или како је неолиберализам утицао на амазонски шаманизам – мој нови текст у новинама „Политика“ (Погледи) Као припадник Ашанинка народа из Перуа, између осталог, осећам обавезу да скренем пажњу на консеквенце новог капиталистичког бума

Пре извесног времена, приближила ми се једна студенткиња, док сам још радила на Факултету за уметност и дизајн, испричавши ми своје искуство „рада на себи“ док је боравила у Берлину. Сва узбуђена, рекла ми је како је иницирана у перуански амазонски шаманизам. Питала сам је: како је то успела да се иницира у шаманизам док је боравила у Берлину? Рекла ми је да је добила летак да се курс овог шаманизма одржава у једном стану у центру града. Занимало ме је да ли је то заправо било предавање, или се радило о неким сеансама које су имале елементе шаманизма. Она је инсистирала, чак и љутито, да је била реч о ексклузивном курсу, који је трајао три дана у стану. Испричала ми је да су последњег дана испијали „ајаваску“ (аyахуасца), чиме су излечили себе, а уједно добили могућност да, „кроз љубав и радост” која им је дата, лече и друге. Те додаде: „Професорка, не разумете, иницирали су ме представници Шипибо – Конибо народа“. Ту ме још више тргне из већ постојећег шока и ја је упитах: „А шта ви знате о том народу?“, на шта ми она помало збуњено каже, између осталог, да је реч о европском Шипибо народу. …

Европски Шипибо народ?! Испијање и контакт са светим напитком ван његовог аутохтоног поднебља, и то ни мање ни више него у луксузном стану у центру Берлина?!! Колико је коштало то задовољство повраћања, излагања могућности смрти, да бисте се наводно конектовали са „љубављу и радошћу“… и ето, само тако, постали „шамани“? Рече ми: три дана -. три хиљаде евра!

Ова прича, као и сазнање да се у Београду и Новом Саду организују „ајаваска журке“, па и иницијације у перуански амазонски шаманизам, инспирисало ме је да напишем нешто о оваквим забавама, лажним шаманима као и популарном „ајаваска туризму“. Као припадник Ашанинка народа из Перуа, између осталог, осећам обавезу да скренем пажњу на консеквенце новог капиталистичког бума. Такође желим да напоменем да реч шаманизам у контексту Амазоније апсолутно није адекватна, но како је општеприхваћена од стране антрополога, да би се лакше разумела у западној култури, онда је користим и ја. У случају амазонског шаманизма вероватно би прикладнији називи били -анимизам и вегетализам.

Јасно је да су глобализам и њено дете названо „Њу-ејџ“ учинили своје. Све је инстант, сви смо Индијанци и више ништа није свето. Оно што је задесило хиндуистичку културу, сада се сели у Перу, а полако, али сигурно, прелази у Африку. Од инстант „јогина“ до инстант „шамана“. Сви су ту…

Бити шаман, односно врач – исцелитељ, према убеђењу амазонских народа не може бити свако, већ то могу само они које духови и генетика одаберу. Бити шаман није прича „љубави и радости“, већ мучан одлазак у свет смрти и способност борбе са мрачним силама. То је тежак задатак од ког онај коме је наметнут никада не може побећи. Бити шаман није избор, то је наређење.

Али, да би се нешто добро продало, мора се идеализовати, романтизовати, изобличити у оно што западни свет тражи. Замишља се да је амазонски шаманизам један фиксни корпус, школског, нормативног знања, а оно је управо супротно – то је сложена и динамична, флексибилна, непредвиљива, а поврх свега искуствена епистемологија.

Тарапото, Пукаљпа и Икитос. Три велика града у срцу Амазоније – данас три велика представништва духовног бизниса: мистични туризам, „ајаваска туризам“ или шаманско путовање, само су неки од безброј назива ове туристичке забаве. Али, руку на срце, има оних који кроз ову измењену верзију лечења ајаваском заиста јесу помогли некима. Но, овде није питање реалне или плацебо помоћи, већ етике. Коришћење аутохтоног знања, потпуне адаптације истог западном тржишту, довело је до разрушавања индигеног и еколошког идентитета!

Шаманистички, „ајаваска“, духовни или еко-духовни туризам, који се наводно односи на другачију космологију од западне, у потпуности брише све референце које би могле бити у супротности са филозофијом одрживог туризма, као што је укидање оних сфера, па и сржи амазонског космогоничног схватања, а које се односи на вештичарење, црну магију и разорне силе…

Аутор: Маја Искјердо

Maja-Todorovic-IzgueroMaja T. Izquierdo

Doctor of Architecture and urbanism; landscape architect //MA MSc PhD

Associate professor at University Union Nikola Tesla, Department for Architecture, Belgrade -Serbia ////Associate scientific researcher at Pontificia Universidad Catolica de Peru Peru – Lima//// Representative for Europe at IFLA Landscape Architects without Borders, Brussels –  Belgium

Duhovni biznis 21. veka ili kako je neoliberalizam … – Academia.edu

http://www.academia.edu/…/Duhovni_biznis_21._veka_ili_kako_je_neoliberalizam_uticao_…

Избор- Владан Пантелић

 

Advertisements

One comment

  1. Samo

    Уколико неко наплаћује(а таква задовољства се углавном поприлично наплаћују) како би „пренео“ нека духовна знања, искуства, итд…онда је то апсолутна или делимична превара. У данашње време, покрети који су релативно скоро насатали, и то баш као „духовни бизнис“, доспели су и на интернет, као бесплатна информација. Одређени појединци су та сазнања поделили.

    Тако да са друге стране, преко ове глобалне мреже садашњице, налазимо и добре-корисне информације, али лоше-бескорисне. На појединцу је које ће усвојити, и којим путем кренути. Тај избор је на нама.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s