Саша Мићковић: ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – I
Јутро је и море мирише на свеже,
Мехуре и воду која се таласа.
Рибари извлаче отежале мреже,
Пучина се плави – обала беласа!
.
Врелина облива стене, брда, песак,
Светлуцају нимфе, хуче слане воде.
Сутоморем вије осунчани блесак,
Праменови сунца треперећи годе!.
.
Поврх гора, шума ветрови вијоре,
Подижући ваздух у светлу висину.
Када се јутарњи простори расплину,
.
Дан уцакли жаром, небне сфере горе.
Тек Свети Илија шестари зенитом…
А Посејдон лови по дну каменитом!
Сутоморе, 02.08.2017.


Дивна лирска песма која носи и музику и ритам!
Свака част, Саша!