Саша Мићковић: ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – I


Јутро је и море мирише на свеже,

Мехуре и воду која се таласа.

Рибари извлаче отежале мреже,

Пучина се плави – обала беласа!

.

Врелина облива стене, брда, песак,

Светлуцају нимфе, хуче слане воде.

Сутоморем вије осунчани блесак,

Праменови сунца треперећи годе!.

.

Поврх гора, шума ветрови вијоре,

Подижући ваздух у светлу висину.

Када се јутарњи простори расплину,

.

Дан уцакли жаром, небне сфере горе.

Тек Свети Илија шестари зенитом…

А Посејдон лови по дну каменитом!

Сутоморе, 02.08.2017.

Један коментар

Оставите одговор на dragansimovic Одустани од одговора