Дан ме буди

овенчан својим сребрним сјајем

други људи

корачају каменим вилинским гајем!

.

Гробови предака крви моје крви

стоје поносно расути у етру

тела ратничка не постају црви

од неба створени, не бивају у Свету!

.

Ветар завитла само постојање

усред врха великог што над морем стоји

поносно и гордо вила стаде сјати

ратнике разбуди и мача се лати,

а безсмртни не умиру, записано стоји!

.

Џабе људске звери бораве на власти

земаљско је пролазно и у земљу иде

погинуће живи од своје пропасти

душе Светих ратника у будућност виде!

.

Кад се камен отвори, проговори стена

тешко тада оном биће који душу нема!

.

Проговори вила, будећ своје претке

све јунаке давне што смрти пркосе

окупи их да делују на највишем вису

бејаху заспали, ал умрли нису!