(Оливера Лола Аџић: Бела Србкиња)

Кад сретнеш Белог Србина или Белу Србкињу, негде на путу свих путева, подигнеш од срца према Сунцу десну руку широм отворене шаке, и кликнеш: 

ЗДРАВО ЖИВО, Бели Србине!

ЗДРАВО ЖИВО, Бела Србкињо!

То није само поздрав, већ и благослов и љубав што се распростире Васељеном.

ЗДРАВО ЖИВО је чудесна исцељујућа и васкрсавајућа енергија која из корена, из средишта десне шаке исијава ка ближњему, ка ономе у којему препознајеш себе, своје претке, своје богове и богиње, своје племе и свој род.

И још нешто: ЗДРАВО ЖИВО је, у исти мах, и ратничко призивање (отуда: клицање, кликтање) светлих суштастава, белих богова рата и светлости, да распрше таму, да развеју и пониште тамна небића свуда око нас: у Ваздуху, Етру, Води, Земљи и Ватри.

Сваки Бели Србин јесте твој брат, као што је и свака Бела Србкиња твоја сестра.

У Дану Сварога – мотрим то будно, а и осећам – све је више оних који се буде и освешћују, и који следе Пут Права – Пут Истине, Пут Љубави.