Мирослав Симовић: ПЕСМА ЗА СРЦЕ МОЈЕ
Завири у моје срце,
потражи моје изгубљене снове,
срећу на рубу провалије,
душу моју без почетка и краја,
саткану од хиљаде мука
и срећних сећања,
са много и мало љубави,
где настаје тишина и почиње галама.
Помози да у себи пронађем пут,
пут избављења, пут душе,
зацелим ране и запевам срцу,
да не падам, да опет летети могу,
сунце да обасја моја крила,
да престане галама,
нека се чује пој горских вила.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Дивотна песмица !
Здраво да си Симовићу МироСлаве!
Благослов Верици и Соколу!
Борба за Љубав
Целог века пратим траг Светлости.
Налазим га у Природи и треперењу са Вољеном Женом.
Искуство се гомилало, промишљања уређивала, свесна дела стварала.
У једном трену љубим „близаначку жену своју“, занос нас спаја у Једно.
И видех два тела, бића, мушко и женско, у Целини, у Једном, у Љубави.
Величанствено.
Али тада чух Неки глас, шапће ми да погледам ово и оно, уради овако и онако, указује ми да су то и њене жеље…
И начиних грешку, и све се сруши, раздели…
Бол ме натера на дубље усресређење, на пут у вишу Љубав…
Пролазише дани…
И када бих спреман Живот ми даде изазов, суочавање са Тамном страном себе.
И појави се жена препуна таквих сила.
Гледам је , а Сунце ми поручује: „Ту је пут Љубави“.
Заволех је, сваким треном смо се више прожимали, силовита чишћења и нападе подносили.
Искушење Љубавно издржасмо.
И тако стигох до Бездана, тамног простора.
Улазак је условљен разрешењем Опсенара, Илузионисте, Матрикса, Шаптача лажи…
У почетку ми је Он стварао преставу живота, али својом стваралачком мишљу преузех дело, и створих нову могућност, Нови свет.
Испољих снагу и природу Мушкарца.
И уђох у тамни бездан.
Сва Тела ми се Сјединише, постах оно шта треба да будем у том свету, сва прилагођења се обавише…
Гледам поље Страха. Пролазим кроз њега. Храбро, нема шта да се изгуби…
Седам у Средиште Себе.
Мрак.
Свестан сам свега.
Делујем, палим Ватру.
И би Светлост!
Ово је прича за Ствараоце, Витезове, Љубавнике, Духовне трагаоце…
Сведочим је искуством својим. И храбро Жив сам, а награда НЕИЗМЕРНА!
Живела СРБ и Ја !
Иван ХРАСТ