Драган Симовић: КАКО ГОРЕ, ТАКО ДОЛЕ!
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
(Вери Розалији, Белој Србкињи из Србског Баната.)

Што год сневате, певате и желите, то вам се и дешава.
Ваша Стварност и ваша Судбина – то су ваши снови које будни сневате.
Ако не умете и не желите будни не сневате, тада ће неко други да ствара и обликује вашу стварност, ваш свет и вашу судбину.
Немојте се жалити на свет и судбину, јер су све то ваши неодсневани снови, снови које сте упорно и тврдоглаво потискивали, одбијајући да будни, и на јави, сневате и снујете.
Постоје две стварности – виша и нижа.
Виша Стварност (коју пишем великим словом) происходи из Стварности Богова и светлих суштастава, а нижа стварност (коју пишем малим словом) јесте привид од стварности, опсена и омајна стварност.
Вишу Стварност стварате и обликујете својим мислима, сновима, визијама и стваралаштвом, а нижу стварност стварате и обликујете у вештаственом, материјалном свету.
У великих посвећеника Стварност и стварност бивају саобразне, усаображене; преплићу се и прожимају узајамно за све време стварања и бивствовања, по Начелу и Закону: КАКО ГОРЕ, ТАКО ДОЛЕ!

Мудро ведаш Песниче,
Сва та преплитања Стварности и стварности су наш холограм-оквир живљења…када смо мислима у Стварности онда смо Горе… када одрађујемо задатке у маји и опсени онда смо доле… наши се животи стално прожимају у Закону јединства и Закону супротности … то је стално у кретању, прожимању…