Драган Симовић: У плавом сутону, бео багремов цвет…
У плавом сутону,
бео багремов цвет,
и пун Месец,
румен и жут,
над пољем од мака
и смиља.
Изненада,
од далеког горја под звездама,
долепрша вечерњи дашак
уз сетну свирку вилинских гајди
што лебде и титрају
понад жуборећих
топола, јасика и ива
у љубичастим ваграма
позног сутона.

(У пољима око Великог Гаја, лета 7527, месеца цветног, дана првог.)

У плавом сутону бео багремов цвет….
Ох, каква Лепотаааа… и плач… и болни јецај…. и из кости трептај крила лептира по тихонку струјиии … Трептај што и мојом Душом трепери… ево баш у овај час…♥
На Фрушкој Гори међ расцветалим багремовима… и сама Багренаста Јесам и Бивам сада… увек… одувек и заувек, Душо Душе моје!
Љубим ти Срце пречисто, мили роде мој♥
Радосна и благословена била, Радмила мила!
Благодарим!