Боље је бити мртав, него неосвешћен!

Боље је умрети од глади на путу освешћивања, него живети неосвешћен у материјалном изобиљу.

Више смисла има живети освешћено у колиби од блата и прућа, него живети неосвешћено у царској палачи.

Ово сам себи, из дана у дан, понављао од ране младости, а то и данас вазда казујем.

Моје буђење и освешћивање јесте чудо над чудима!

Све је од најранијег детињства у мојему окружењу бивало против мојега буђења и освешћивања, а ја сам се, ипак, неким чудом, пробудио и освестио!

Не зна се ко је већи притисак вршио на мене, да се не пробудим и не освестим: да ли родитељи и родбина, или школа и све ине државне установе, а ја сам се, ипак, неким чудом, пробудио и освестио!

На мене, а кроз моју животну сапутницу и моју децу, вршен је страховит притисак, стизале су разноразне уцене одасвуда, да се не пробудим и не освестим, а ја сам се, ипак, неким чудом, пробудио и освестио!

Прескупо сам – сваким даном, сваким часом – плаћао своје буђење и освешћивање, а ја сам се, ипак, неким чудом, пробудио и освестио.

Зато и кажем: мене нису родили моји земаљски, биолошки родитељи, већ Родитељи Божански: родили су ме Богови и Богиње из Вишњих Сварогових Светова.

Први пут сам рођен Одоздо, а други пут – Одозго!

Моје друго рођење, рођење Одозго, догодило се одмах по мојему деветнаестом рођендану.

Тада сам јасно и видео и осетио моје друго, поновно рођење, у овом животном току.

Видео сам, осетио сам, и – знао сам!

Да се по други пут нисам родио, не би ме нигде ни било!

Био бих никоји и ничији, био бих јадо и последњи никоговић, био бих сенка и утвара!

Благодарим Боговима и Богињама, мојим Правим и Истинитим Родитељима, на својему поновном рођењу – Рођењу Одозго!

Молим се Божанским Родитељима својим, без престанка, да се у Оностраном Пространству заузму за моје земаљске родитеље, као и за све земаљске претке моје: да их пробуде и освесте, те да их, потом, пробуђене и освешћене, до Звезда и Сунаца вазнесу!

(У Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетидругог.)